Nova Evropa

Ко је неупућен бјежи, ал новајлија је чеко Дрхтећ и носио плашт, безгрешнбдсти 6'јел знак. И он је лутао тада кроз кругове облика чудних, Као да води га сан; гледо пред њиме гдје тлом Вију се змије док носе мимо њег дјевојке неке Шкрињице штоно их све окити обилно клас. Свећеници се усто, уз шаптање, кретали важно. Младић је, стрепећи сав, свјетлости чекао трак. Ал тек за кушњама многим је могао знати за смисб Чуднијех слика што ту свети је крио их круг. А та је значила тајна да сва се приљубити знала Деметра, онда кад краљ Јазон се свидио њој, Бодроме тому владару свих Крећана; и све је дражи Бесмртног тијела свог дала му: небески дар! Сретне ли Крете! Вал класја је брачни им њихао кревет. Њиву је тиштао сву усјев ко никад још пре. Али је остали св јет оскуд јево, јер Церера тиме Љубави подвргла све дужности звања је свог. Упућени би ту одгонетао причу и драгој Намигнуо би тад. — Знаш ли што значи тај мигр Она граната мирта сјен баца нам јесташце свето. Наших уживања сласт не носи свијету квар.

XIII

Амор је велик враголан. — Ти вјерујеш, а он те вара. Дође лицемјер ми тај: »Вјеруј бар једном ми још!

Све ћу сад с тобом поштено. Свој живот ип јесништво мени Да си посветио ти, признат уз хвалу сам рад.

Ето, чак у Рим те сл једих, а жеља ме спопада нечим Туђем у крају се том теби одужити сад.

Ту се сви путници туже, ал онај, за којега Амор Казао добру је р'јеч, свуда је пресретан гост.

С чуђењем проматраш трошне те зграде, обилазиш радо. Мисо док прати твој ход, посвећени тај крај.

А још већма ти ц'јениш остатке стварања оних Умјетника што свеђ стајо уз њихов сам рад.

Сам ја те ликове градих. Ал прости! сад хвалиша нисам, Увиђаш како сам р'јеч искрену знао ти рећ.

Ти ме пак немарно служиш, јер гдје су ликови красни2 Гдје је пак боја ти чарг Гдје је твог умјештва сјајг

Каниш ли стварати опет, мој пријанер Грчке су школе Врата још ув јек ко пре: не запре љета их низ.

242