Nova Evropa, May 24, 1934, page 18

Праг» Када сам године 1903 шетао по празним просторима такозваних Краљевих Винограда, нисам могао ни слутити да ће се ту ускоро подићи оне огромне зграде; а Праг је далеко изашао и преко тих »Винограда«. Свршена је дугогодишња борба Чеха за опстанак, за своју државу и своју културу, и за своју школу. Борба је била дуга и упорна, али ће зато утолико дуже трајати ново доба самосталности и државног и народног благостања. Чеси су га, можда од свих нас Словена, понајпре заслужили.

Др. Александар Погодин.

Strujanja u savremenoj češkoj filozofiji,

Filozofski pogled na svet, filozofsko mišljenje, nije ništa pustinjački povučeno i odeljeno od ostale kulture i od narodnog života, Bilo bi pogrešno misliti, da je filozofija neka nauka koja se uči samo u školama, naročito na univerzitetu, Filozolija, to su u stvari prozori i zrak kroz koji gledaju čovek, narod, doba, cele kulturne epohe, na svet i kosmos; to je vazdušna struja u atmosferi ovoga ili onoga vremena, to je onaj inutrašnji život kulture koji bismo mogli nazvati »dušom vremena«, — naprimer, »diaša antike«, »duša egipatske kulture«, »duša Srednjega Veka«, »duša Renesanse«, »duša gotike«, itd.. Filozofija je podšled na svet koji imaju izvesne individualne celine čovečanstva u izvesnom vremenu, — to je onaj elementarni smer života i kulture u izvesnom (dobu. Filozofija u užem smislu, filozofija kao naučna disciplina, kao profesija, kao zanimanje pojedinih ljudi i skuрапа, jeste naglašavanje, izoštravanje toga misaonogd strujanja kulture, Tako i češkoslovačka filozofija gleda na svet kroz prozore ovoga ili onoga vremena, zajedno s ostalom Evropom, ma početku 20. veka, pre Svetskoga Rata, za vreme Rata, i posle njega, Dakako da i Čehoslovaci, koji u evropskoj skupini čine svoju imdividualnu narodnu celinu, imaju svoje shvatanje, svoj pogled na svet, svoju posebnu boju, svoj ukus i miris kulturni, ili, ako hoćete, češkoslovačku kulturnu kuhinju.

Hteo bih ovde da obeležim, kakva su misaona strujanja u savremenoj češkoslovačkoj filozofiji, i kakve u tim strujanjima izgledaju značajne filozofske ličnosti. |

Poznato je, da je veliki razvoj prirodnih nauka u drušoj polovini prošloša veka imao velik uticaj i na razvoj filozofije, odnosno da je druša polovina prošloša veka obeležena prirodoslovnim pogledom na svet, Čista lilozolija, hegelovska spekulacija (ne mislim pod tim nagi hegelijanizam već uopšte pojmovnu spekulaciju) bila je u opadanju, a filozofija je održavana na dva

208

сна Бе