Nova Evropa

них сличности, које сусрећемо на сваком кораку овог подручја, важно је споменути ријеку Неретву и њен слив, који област херцеговачку везује доиста у једну природну и органски уоквирену цјелину. Из овог разлога, те с пољопривредног гледишта, врло је погодно ако област херцеговачку подијелимо, не с политичког већ с природног гледишта, на два дијела: низински, т. |. крајеви слива ријеке Неретве; и планински, т.ј. крајеви узвисја и планинских склопова. На тај начин дијелимо ову област на два рајона, који се у пољопривредном смислу диференцирају у тип ратарско-воћарско-виноградарски, којему припада слив Неретве, и у тип сточарско-ратарски, са претежно сточарском граном, којему припадају планине и узвисја.

Извјесна одступања, која смо напријед споменули, тичу се понајвише климатолошких односа. Рајони о којима је ријеч увјетовани су бесумње климатским приликама, што није никакво чудо кад се узму у обзир велике диференције у надморским висинама у оба рајона. Као строга подјела на ова два рајона могла би нам послужити граница до које расте кукуруз, винова лоза, и духан; а та отприлике сиже до висина од 400 метара над морем. Коликогод постоје ове диференције у климатским приликама, ипак се ова два рајона не могу раздијелити на двије строге климатске зоне, јер неретвански продор омогућава да се вјетрови с мора утисну до у најкрајње границе сјеверне херцеговачке области, па тиме стварају у низинама тип медитеранске, а у висинским предјелима медитеранско-континенталне климе. И атмосферски се фактори не одвајају много у оба рајона. Карактеристичне су углавном падавине које имају максимум током прољећа и јесени, а минимум прекољета; поради тога су љета сушна и безводна, што карактерише ову кршевиту област. У самом пак сливу Неретве постоје разлике климатолошке које утичу на рану вегетацију и сазријевање плодова културних биљака; стога се овај низински рајон састоји заправо из два подрајона, т. ј. подрајон који сиже од граница Далмације па до изнад града Мостара, чију границу карактерише маслина и смоква, те други подрајон, од Мостара до изнад Коњица. -

Подручје сточарско-ратарског рајона обухвата углавном херцеговачке планинске склопове који су наставак динарских Алпа (динариде). То је наборано горје које је настало седиментацијом. У геолошком погледу, главну камену базу сачињава кречњак, и то сјеверни дио области, који је мањи и који иде у правцу од сјеверозапада ка југоистоку, јесте тријасформација, док је јужни дио, дакле већи, готово искључиво кредина формација. Одступање у овом погледу чини еруптивно камење (Габро и Сарпентин) у околици Ја-

213