Nova Evropa

odnekuda puhne. vjetar, i izlije se kiša kao iz kabla, Čim kiša pada kroz dan-dva, zahladi toliko da se bez toplog odijela i ogrtača ne može izdržati,

Sa visokih planin4 silazi se u visoka karsna polja; tako sa Crvnja i Veleža u Nevesinjsko Polje (900 m), sa Zelengore u Gatačko Polje {900 m) i u Zagorje (1000 m). Izmedju Crvnja i Zelen-Sore prostiru se Morine {1400 m) sa cca 3000 ha površine košanice i pašnjaka. To su polja Gornje Hercegovine, koju čine srezovi Nevesinjski, Gatački, i Bilećki, I u ovim se srezovima bave stanovnici pretežno stočarstvom, ali nijesu prinudjeni da izlaze na planine, jer imaju dovoljno зараза i vlastitih livada, Nije ni kod njih nikakvo blagostanje, ali mogu bar preturiti zimu i ishraniti stoku s onim što dobiju. U povoljnim, t. j. vlažnim, godinama pribave i ljudske hrane u tolikoj količini da im može trajati do konca januara, izuzetno i do konca februara. Tada počnu kupovati hranu do nove žetve. Sa Čvrsnice spušta se u Dugo Polje {1200 metara) veliko karsno polje koje obuhvata površinu od cca 2500—3000 hektara, koja se najvećim dijelom može obradjivati. Dok je Južna ili Donja Hercegovina vezana sa glavnim saobraćajnim žilama, Gornja Hercegovina je pretežno daleko od glavnih linija, i tu su dobar pješak i dobar konj i jahač još uvijek na cijeni. Ali baš zato što su daleko od saobraćaja, ovi su krajevi zadržali mnoge karakteristične crte autohtonog gorštačkog života i društvenih odnos4, pa su zanimljivi i sa etnografskog i sa socijalnog stanovišta. Detaljan opis o svemu ovom dao je pisac u svojoj knjizi: »Groz planine Bosne i Hercegovine« (Sarajevo, 1935).

Ing. Jovo Popouićč.

Стање пољопривреде у Херцеговини.

Подручје Херцеговине расјечено је — због административне подјеле на бановине — на два дијела: један дио потпада под Приморску Бановину и обухвата срезове: Столац, Љубушки, Мостар, и Коњиц; а други дио, који припада Зетској Бановини, обухвата срезове: Невесиње, Гацко, Билећа, ЈБубиње, и Требиње. Уз извјесна одступања, ово подручје сачињава — са географског, орографског, геолошког, хидрографског, те климатолошко-метереолошког гледишта — једну цјелину. Исто тако карактерише ову цјелину њен рељеф и педолошки елементи. Заједничка особина појединих подручја Херцеговине одржава се у феномену »краса« (карста), који се испољује у познатим пољима, вртачама, пониквама, понорницама, и т. д.. Осим поменутих карактеристич-

212

O O