Nova Evropa

већи и јачи елан. А колику би важност играло крмно биље у исхрани стоке, то нам најбоље показују напредне западне и сјеверне државе Европе, гдје је крмно биље извршило стварно преврат у пољопривреди. С једне стране утицало је нато да сељак интензивира своје господарство, а с друге стране да појача бројно стање своје стоке; на концу, измјена плодина побољшала је квалитативно и земљиште (тле), које је постало способније и плодније за све културе, а нарочито за житарице. Овај важан моменат био би од непроцјењиве користи и за Херцеговину, јер је сточарство темељна грана пољске привреде још увијек у оба рајона Херцеговине: без стоке се живот сељака у Херцеговини не би дао ни замислити, а поготово не у планинским крајевима. Низински херцеговац зависи понајвише од стоке, и да му ње није нестало би давно и њега и његове породице. У том случају не би помогло да се Херцеговини даје као милостиња чак ни неколико хиљада вагона кукуруза!...

Кретање херцеговачког сточарства у задњих 25 година изгледало је овако:

Године 1910: 1921: 1934: Коња: 33.130 23.987 32.422 Говеда: 147.503 130.305 99.064 Коза: 619.448 274.613 179.991 Оваца: 853.223 477.928 534.198 Свиња: 33.835 14.858 93.925 Перади: 174.641 129.268 210.158

Из ових сухих бројака види се, да се количина стоке послије Рата јако смањила. Узрок непосредно иза Рата јамачно је скривио сам Рат; али се ово смањивање осјећа ето већ пуних 17 година и послије Рата! Стање се нешто мало поправило код коња и перади, док је код остале стоке још увијек врло слабо, нарочито код говеда, гдје је број у сталном опадању. Главни разлози овако неповољног стања леже: 1) у слабом економском стању народа; и 2) у опадању површине пашњака. Узрок опадању површине пашњака лежи једним дијелом у узурпацијама, друго услијед крајње запуштености пашњака, који се никако не мелијорирају, и треће, што шумске власти коче и све то више сужавају број стоке на пла"нинама. Овом трагичном стању могло би се помоћи најбрже тако, да се одмах приступи организацији мелијорирања планинских пашњака. У погледу планинских пашњака влада и данас још традицијонално неписано право; а има и уредаба из доба Турске и Аустрије, које би требало замијенити новим и згоднијим законима савремености, те који би одговарали

218