Nova Evropa

бинама необично бистар, гибак, гостољубив, искрен, и одан. У близини градова помало је почео да губи своје лијепе карактерне црте, те је постао неповјерљив и лукав.

Као и у другим нашим крајевима, пород је прилично велик, али је и помор огроман, нарочито дјеце од двије-три па до седме године, кад се дјеца одбију од дојења. Тада, услијед криве и недовољне исхране, лако оболе и пропадају. Ствара се тако нека природна селекција, па остаје само оно што је отпорно, издржљиво, и јако.

Од заразних болести напомињем, у првом реду, пјегави и трбушни тифус. Пјегавац — који је назван и болешћу сиромаштине — долази најчешће у крајевима гдје је економско, а тиме и хигијенско, стање најмизерније. Ендемичан је у срезовима Прозор и Коњиц, а отуда се преноси и у друге срезове (сточарима, шверцерима, сељацима, радницима). Ова заразна болест представља проблем за се, везан уз лоше хигијенске и животне прилике и културни заостатак крајева, у којима се редовно сваке године у сталним годишњим добима јавља. Сузбијање ове болести је скопчано с великим тешкоћама и нећемо је се ријешити прије него што се једном плански и радикално приступи ријешавању опћих просвјетних и привредних прилика оних крајева гдје се ова болест појављује. Ово што ми, хигијенске установе, сада радимо само су превентивне и палијативне мјере сузбијања болести. Исто што за пјегавац вриједи и за трбушни тифус, који се додуше у мањим размјерима и само спорадично појављује, те који се даје ипак и разним медицинским средствима (цијепљењем) сузбијати, али који је такођер одраз културе и хигијенске заосталости у народу. УЗ оболење трбушног тифуса уско је везано питање добаве здраве пијаће воде.

Од других заразних болести, треба споменути још ендемски сифилис и маларију. Ендемски сифилис у Херцеговини, за разлику од Босне, није дифузно проширен, већ се јавља у појединим огњиштима, и то највише међу муслиманима и католицима (срез Коњиц, Прозор, Мостар, Љубушки). Проценат заражености је сразмјерно — према неким босанским крајевима (на пр. Травник, Тузла, гдје има села са 60 до 70% заражених особа) — мален (од 3-10%), и болест углавном има благ карактер, те ријетко ствара дегенеративне промјене на живчаном систему. Дугогодишњим радом на сузбијању ове болести већим су дијелом позната огњишта болести уништена, те се само од времена на вријеме појави које ново жариште (као напримјер ове године у Подхуму, среза Коњиц). Иначе, сифилис у Херцеговини нема оног огромног значења социјалне болести као у Босни. Нажалост, непрестаним и скоро да кажем систематским смањивањем кредита социјално-медицинским установама, које су прије (од год.

221