Nova Evropa

вања за наше и стране риболовце, који к нама долазе чак из Енглеске и Америке. Најбоља су риболовишта Скакала испод Прења, положај од Благаја до Буне, те Житомислић до Шурманаца. За сваког планинара посјет ове високе врлети херцеговачког крша, и упознавање живота у њима, значи упознати један дио вјечне љепоте више, уживати у њој и облагородити на њој своју душу и мисао, док с друге стране боравак на овим планинама одлично утиче на физичко јачање тијела. Смишљеном пропагандом и изградњом планинских домова и склоништа, као и тачном маркацијом планинских путева, могу наше планине у најскорије вријеме постати предметом дивљења за све путнике и планинаре.

Шпиље и водопади Херцеговине су велики природни украси нашега краја, са својим величанственим подземним дворанама пуним пећинског накита сталактита и сталагмита. Тако се у југозападном дијелу Херцеговине, и то на жељезничкој прузи Мостар-Дубровник, код станице Завале, налази највећа пећина Југославије, право чудовиште природе, величанствена »Вјетреница«, шпиља дуга 20 Кта. Добила је име отуда, што из ње за вријеме љетне врућине и жеге дува хладан и врло јак вјетар. Ова шпиља својом величином и величанственошћу надмашује и Постојинску Пећину. Досада је испитано у њој 7500 т пећинских канала; главни канал је у почетку узак, а према унутрашњости све шири. Ова пећина имаде много већих и мањих дворана, неке су од њих високе и по 100 та; у свим тим дворанама налази турист обиље дивних мотива: богате завјесе сталактита, вилинске оргуље, богато изрезане ступове, дивне слапове рекао бих од сребра и стакла. Веома интересантан дио пећине јесу подземна језера, којих ту имаде врло много; највеће је 250 т дуго, и дубоко 2—3 т, а одликује се бистром водом. Нарочиту врсту језера представљају т. зв. »травертинска« језера, у којима имаде много базенчића, које херцеговачки свијет зове »пјатима«. Већим се дијелом језера спуштају у непрегледне поноре. По овим језерима и базенчићима живе неке карактеристичне животиње, од којих ваља споменути мале бијеле ракове; а по шпиљи разне врсте кукаца. Пећина Вјетреница настала је ерозијом воде и њеним физичким радом у лакотопљивом вапненцу, што је појава у свим нашим крашким крајевима. Малим трошком могао би се направити колни пут (свега 200 т), од станице Завале до ове шпиље, па би ова занимљива тачка наше туристике постала приступачна цијелом излетничком свијету; а посјетио би је и сваки турист који дође у Дубровник или Мостар, што би било од велике важности за овај сиромашни крај.

227