Nova Evropa

Други један природни украс кршне Херцеговине је водопад »Кравица«, 6 Кт удаљен од жељезничке станице Чапљина, на колном путу за Љубушки. Сплав прави рјечица Требижат као притока Неретве: опкољена са свих страна голим брдима, ова мала ријека једва се провлачи кроз брдске стијене и у великој ували прави огроман пад на неколико мјеста. У ширини од 80 т водопад прави 8—10 слапова, који су високи до 30 ш, и то за доба љетне суше, кад је воде најмање и снага водопада минимална. Искористити овај водопад, значило би добити 6.000 Н. Р. јак електрични погон, довољан за електрификацију доње Херцеговине и оближње Далмације и за пресушење херцеговачких поља, што би било од велике важности за сиромашни херцеговачки народ. Овако је Кравица засада само изванредно лијеп туристички објекат. Вриједно је још споменути и водопад »Кочушу« у селу Вељацима код Витине, као и многобројне букове и падове Неретве, Брегаве, и Требишњице.

Историјско-архитектонски споменици Херцеговине могу — поред природних љепота наших планина, пећина и водопада, и веома интересантне конфигурације нашега тла, такођер интересовати странца. Ту треба нарочито истаћи слиједеће објекте:

1) Витина, — романтично мјесто и питомо излетиште у западној Херцеговини, које лежи на колном путу ЧапљинаИмотски. Кроз Витину протиче ријека Вријештица, која расхлађује многе излетнике у доба љетних врућина. У Витини су љетниковци бегова Капетановића и њихов дворац са кулом. Романтичност Витине опјевао је пјесник Риза-бег Капетановић у стиховима:

Ој Витино, славо стара, Кога још ти не опчара, Па како је чудо, је ли, Да те слави свијет цијели |

9) Благај је варошица која се кочи на брежуљку изнад истоименог мјеста. Град Благај је врло стар, у њему је столовао у 15. вијеку Херцег Стјепан, оснивач и први господар Херцеговине. Године 1465 освојили су град Турци. Недалеко од самог Благаја извире ријека Буна, а извор Буне спада у најљепше и најромантичније тачке Херцеговине уопће, јер испод 150 та високог и сасвим стрмог горског масива пуца огромна црна пећина, а из пећине извире ријека у двадесет метара широком слоју, да ту може и лађа пловити; јата галебова, врана, и јастребова, који непрестано круже изнад извора и пећина Стјепан-града, дају овом крају нарочито обиљежје. За врело Буне се вјерује, да није њен поче-

228

а