Nova Evropa

Туристички конфор Херцеговине још није савршен; али се странац може удобно одморити у нашим хотелима, поименце у Јабланици и Мостару; собе су са текућом топлом и хладном водом, купатилом, великим шумовитим парком, великим терасама над Неретвом, а шетња по Јабланици и Мостару особит је ужитак. У густој шуми јабланичких воћњака и башта, под хладом старих ораха што у дрвореду пролазе читавим мјестом, окружен множином цвијећа (хортензија, фуксија, вебрена, резеда, старинске балзамине и холандеске далије), осјећа се човјек необично пријатно и задовољно, слушајући угодну пјесму дрозда у алејама без врућине. У Мостару пак, у хладу високих кестенова и јаблана, у километар дугој алеји право је уживање наћи се у касно прољеће или љето, док су излети на врело Радобоље или на споменуто врело Буне могући и с малим трошком, а омиљели су већ годинама ондашем становништву; док у Невесињу, тој познатој херцеговачкој ваздушној бањи на 500 метара над морем, и за доба највеће љетне врућине влада хладна температура, ношена чистим повјетарцем са снијежног Вележа, те омогућује пријатни боравак и здравим и болесним излетницима.

Ако странац жели да се упозна са продуктима Херцеговине, избор је велик, јер наше воће (трешње и кајсије), као и наша вина (жилавка и блатина), а у задње доба и поврће, имају добар глас на тржиштима у држави и у иностранству; на најбољем гласу је херцеговачки духан, како смо већ напријед видјели.

Кад путник дође к нама са далматинског Приморја, с којим Херцеговина уско граничи и од којега је дијели само 4—5 сати вожње аутом или жељезницом, доживљава посве нове утиске, види стопостотно други пејсаж, и остаје опчаран оријенталном романтиком и природним љепотама крша. Улазећи у сам Мостар, њему одмах пада у очи велика грађевина у европско-маварском стилу: мостарска Гимназија, и дугачка алеја, под којом — као у каквом егзотичном крају — чује пјевање наших севдалинки, које су управо срасле са Херцеговцима, као дио њих самих, јер им пјева о прошлости њихова завичаја и о слатким успоменама из живота њихова и овога краја. Са севдалинком, у којој се осјећа сва племенитост и мекота осјећаја Херцеговаца, савршава се свакодневни живот у Мостару ипо осталим херцеговачким градовима, као видан знак да овдје живи посебан свијет, пун смисла и воље за живот и за пјесму, и да је ово још увијек вјеран кутић правога Оријента на нашој територији, вриједан пажње и посјете путујућег свијета.

Ма, Иво Андријић,

секретар Друштва за унапређење туризма у Мостару.

231