Nova Evropa

„Белгији гарантирале извјесне користи, дакле није предложио

„прекид с Француском, али је ипак успио да на својој формули

окупи већину свог народа. Отуд се може говорити о »вели-

ком успјеху краљева говора«. Ипак, ни ауторитет монарха не може једној формули дати већу снагу него што је она сама "по себи има; нити је у њој гарантија, да ће се, кад се већ

једном пошло путем кидања, моћи застати пред задњом логичном посљедицом: »[05 уап Егапкијк!)«... Говорећи о неутралности, прешло се на један терен који је врло колебљив. Краљева формула, ако не може, задовољити у свему, оставиће масе разочаране и незадовољне; а већ су је »званичне интерпретације« и свеле на врло мало, на нешто што никако не личи једном проблему, који OB, in ultima linea, MOгао имати за посљедицу отцјепљење половице једне дрсжаве И реакција иноземства врло је рјечита: Француска и Велика Британија нису примиле на знање да се Белгија жели изолирати, попут Холандије и Швајцарске; оне су Белгију уклопиле у свој одбранбени систем и на тај начин наставиле ону политику коју воде све од првог часа одкада постоји Белгија. Мада је Белгија, на око, и успјела да буде гарантована сила без узвратних гарантија, не смије се заборавити да ће у том случају, за чудо, моћи функцијонисати и Друштво Нгрода;: јер већ сама одлука Белгије, да — и унаточ своје »добровољне неутралности« — остане чланицом Друштва Народа, не ослобађа је обавеза Пакта, које онемогућују да се хипотетички став, који у временима мира мора заузети свака »неутрална« држава, али која то у случају сукоба можда неће остати, замијени ставом трајно неутралне државе. У тим границама, дакле, тојест унутар оних граница на које ће се Фронцуска и Велика Британија позивати, ограничује се домашај Краљева говора нато, да Белгија жели бити слободна остајући идејно ипак у духу Пакта. Тако се и овдје израз »неутралност« употребљава у пуној свијести да тај израз евоцира неке ружичасте представе, управо носталгичне сне, који нимало не одговграју стварности.

Било је додуше покушаја, у вези с белгијским експериментом, да се и сам појам неутралности подвргне ревизији, тако да то данас не би значило ништа друго до »неприпадање ниједном војном блоку«. Али то не значи ништа: неутрал“ ност је ознака једног политичког става за вријеме рата, а тај став је државама чланицама Друштва Народа прописан Пактом. У вријеме мира, може политика једне државе бити »неутрална« само уколико се односи на опасност будућег рата; но дух и слово Пакта Друштва Народа обвезује поје» дине државе-чланице, да свој став према зараћеним странкама удесе у смислу одлука Вијећа Друштва Народа а не према својим, раније створеним, одлукама, као и да прије него што

43