Nova Evropa

монетарног бијега овог иностраног новца. То је био један од разлога да је Велика Британија, године 1981, укинула златни стандард. Једино пак средство, да се укроте ови краткорочни капитали јесте: да се валутни курс остави слободан, т. ј. да се изабере за интернацијоналну калкулацију омјер нивоа цијена појединих држава.

Према томе, најидеалније ријешење дуговања, па нарочито и земљорадничких дугова, било би, да се установи релација вриједности динара разних временских перијода, т. |. његове еквивалентне вриједности, напримјер: динар године 1932 имао би вриједити око :ј» динара године 1936. (Код нас се пошло кривим путем, што доказују небројене уредбе и закони, неискључујући ни задње, њих 11, изашлих у размаку од 1982/36, који су само одлагали и све више комплицирали проблем. Тако је до 31. јануара 1937 истоварено пред Аграрном Банком у Београду двадесет вагона списа од преко 2,000.000 дужничких земљорадничких предмета, за чији је смјештај потребно 1000 та простора, више од половине зграде Аграрне Банке, и на 350 нових чиновника, да се почне са послом! Раздужење ће донијети нова и сувишна посла пореским управама у току од двадесет година, и исто тако опћинама и среским судовима.)

Кратак историјски преглед развоја улоге злата, и уопће новца као мјерила вриједности, расвијетлиће боље улогу злата као мјерила вриједности, будући да у том погледу влада опћенито сасвим криво мишљење. Све јачом измјеном добара, натурално господарство постаје све више непогодна форма, те та промјена доводи до завођења једног опће признатог мјерила с помоћу којега се почела израђивати релативна вриједност добара. У примитивно доба, могла је то бити само ствар опће признате цијене од свакога, и што трајнија, као напримјер: со, какао, слонова кост, а особито благо. Овим се новцем несамо могло све купити, него он представља и сам економска добра, која се могу конзумирати. С растућом културом иде се на све скупља добра, и поименце на метале, те се од жељеза и коситра прелази на сребро и — коначно — на злато. Од мјерења тежине новца, на почетку, прелази се на израду комада једнаке тежине, а затим на новац становите форме и становитог садржаја. Знатан корак је учињен кад је сама држава преузела ковање новца и загарантовала му садржај, — то се први пут догодило у Асирији, још у Омирово доба. Али, мада су Микенци већ одавна поставили били злато на прво мјесто, ипак сребро опћенито влада све до ХУШ вијека, кад почињу први покушаји са биметализмом сребра и злата. Коначна побједа злата као мјерила вриједности остварује се тек на педесет година пред Свјетским Ратом.

207