Nova Evropa

O slobodi.

O slobodi, baš kao i o tiraniji, toliko je pisano i šovoreno, da se to čini najkonvencijonalnijom temom na svetu, A ipak je i najaktuelnija, uvek i svuda! Stara je sloboda, ali je uvek i mlada i nova: živi i umire s nama, večno se stvara i ostvaruje, menja; uvek je savremena, uvek aktuelna, O njoj neće biti nikada napisano toliko, da se ne bi dalo još pisati, Duže proučavanje nas dovodi do njezina (астајеб 1 ројршијеб ирогпауапја: опа зе menja, ukoliko se menjaju i alirmacije života uopšte; a one su beskrajne i bezbrojne, nestaju i menjaju se večno.

Sloboda predstavlja red i stalnost, i u isto vreme njihovo poricanje. Teče, razvija se, u procesu je razvitka i danas; nikad nije u integralnosti ostvariva. Ima bezbroj atribut4, i kao atribut ne pripada u celosti nikome. Otkad je sveta, ima slobode; a otkad je sveta, i nema je! Ipak bi bilo pogrešno tu konstataciju uzeti kao contradictio in adjecto, ili kao sofizam; nerazumevati tu istinu, isto je što i neshvaćati život i suproinosti u njemu, Život alirmiše svoje borbe i napore u bezbroj oblika, — sloboda je jedan od najpoznatijih, najsnažnijih, najpriznatijih, Ona je, dakle, simvol života i napretka; ali se život nije ograničio na nju. Zato slobodu nikad filozofski doživeti nećemo: ona je problem koji se stalno rešava, kao i život.

Sloboda je popularna, možda najpopularnija stvar na svetu; razume se, više kao ideja, manje kao stvarnost. Njene objektivacije su neizmerne, beskonačne, bezbrojne, nepregledne. Ona nije apsolutno vezana ni uz jednu filozofsku, socijalnu, ili političku doktrinu; relativno je povezana, više-manje, uza svaku. Njezina logika jeste logika činjenica, stvarnosti, logika svršene stvari; stoga postoji bezbroj sloboda, mnoštvo oslobodjenja. Slobodna je, divlja, nedostiživa, — večno u toku, u jurnjavi izgradnje i rušenja. Odraz je: promene odnosa medju stvarima i medju bićima u društvu. Sloboda je, u stvari, antidočmatska, van program4, van definicija, makoliko mi o njoj stvarali svoja. Sledišta, svoje definicije, unosili Je u svoje programe. Ona je život, a ovaj se ne da ničim obuhvatiti; ne da se zaokružiti pravilom, zakonom, definicijom, sistemom. Sve što o njoj kažemo, samo su obeležja našeg saznanja, kucaji naše svesti, simvoli onoga što bismo hteli da definišemo, Na nju gledamo stvarno, o njoj sudimo pozitivno; nju treba imati, uživati Je, osetiti, tražiti Je, ostvariti je, — to je njena najpozitivnija strana: irijumfuje kad je stvarna. Sve je drugo sporedno, Nikad nismo u tolikoj meri slobodni, da ne bismo mogli da budemo još slobodniji; sloboda je strast, ugodnost, lepota hodanja po strmoj obali, naginjanje nad duboki ponor, I opasnost, dabogme, Sloboda je u stanju da izmami suzu iz oka; a suze teku i od radosti i od žalosti, i od bola i od smeha. Ljudi, Sšladni i želini slobode, i

178