Nova Evropa

obzira na unutrašnji režim odnosne zemlje, Kemalova Turska, Salazarov Portugal, isto su tako rečit dokaz za to, Ako bi ko nato odgovorio, da je pravi paladin demokratije danas u Evropi ne Engleska, već Francuska, lako ćemo pokazati da та (а Francuska Narodnog Fronta nije otkazala svoje podrške Sušnikovoj korporativnoj Austriji, kao što nije prestala da obasiplje svojim sklonostima i autoritativnu Poljsku, Zašto? Zato što su prilike jače od političkih simpatija, a spoljna politika država uslovljena je njihovom potrebom obezbedjivanja od opasnosti sa strane; a što bi ljudi na vladi kao takovi voleli, eventualno, da u savezničkoj zemlji bude režim kakav je u njihovoj, ne može da udje kao odlučujući elemenat u izbor saveznika, U tome jedva da se išta izmenilo do danas od vremen4 kad je radikalnorepublikanska Francuska utanačila savez sa Nikolom Il. Francuska hoće da se osloni na Rusiju, podjednako Sovjetsku kao nekad Carsku, zbog toga što je ona njoj prirodna saveznica protiv eventualne nemačke opasnosti, baš kao što Engleska, da bi obezbedila svoju istorijsku cestu Dover—KGibraltarMalta—Suec, treba da u sviti svojih trabanata ima one Кој drže kritične stanice na toj cesti, pa bilo to demokratije ili autoritativni režimi, — Laršo Caballero, ili Franco, Salazar, Kemal. Take realističke poglede na svoje spoljno- političke prilike trebalo bi, mislim, da usvoji i naša država.

Jugoslavija je centralno-evropska sila, ukoliko je teritoriјајпо angažovana u dunavskom bazenu; ona je mediteranska zemlja, ukoliko drži istočnu obalu Jadranskog Mora, Uz te dve move karakteristike ona Je, razume se, zadržala i karakteristiku ranije Kraljevine Srbije, da je balkanska zemlja. Sa konzekvencijama koje proizilaze iz ove poslednje karakteristike, nije potrebno baviti se, jer je to razradjeno nesamo u našoj diplomatskoj dijalektici nego i u narodnoj svesti, i tu ne preti ni s koje strane opasnost da bi zvanična politika mogla ikad bitno skrenuti s istorijski utvrdjenog puta, niti da bi Javno mnenje pokazalo trajno neshvatanje prema postulatima toga istorijskog puta. Druga je stvar sa novim zadacima, koji su se državi nametnuli posle Versajskog Ugovora.

Jugoslavija na donjim Alpima, i u porečju Dunava i Drave, došla je nužno u raskorak s interesnim sferama drugih elemenata, koji su svojatali sebi te dve mostovne glave za Sredozemno More i za Balkan, Tri su ovaka elementa: na dve strane nemački ekspanzivizam (okršten odavna imenom »Drang nach Osten«), sa svojim manjm sekundantom madžarskim imperijalizmom; a na trećoj — Hapsburg. Pre Svetskog Rata, to troje je u stvari sačinjavalo jedan blok i jednu opasnost: nemački Dransg nije tražio da prisajedini Austriju, već se zadovoljavao time da Austriju učini nemačkom, pa da s pomoću te nemačke Austrije i germanolilske Madžarske obezbedi za nemačku

386