Nova Evropa

ан e

Nova Evropa

Knjida XXX, Broj 12. 26. decembra, 1937

О изграђивању државе.

Ове најзадње генерације далеко су измакле од оног доба када су се цјелокупне функције државе састојале понајвише у томе да се брине за одбрану живота и иметка својих суграђана. У испуњавању те своје дужности, држава, као најшира правна заједница, доносила је своје законе и наредбе, уређујући односе појединаца међусобом и према заједници, те и обратно; али увијек и искључиво да брани животе и иметке појединаца, онакове и у оној мјери какви су они постојали. Држећи се тих правних граница и неулазећи у дјелокруг протуправности, појединац је могао да ради и да се развија по својој вољи и по своме нахођењу; ако би у тим признатим границама изгубио свој иметак; ако би изгубио и свој живот, — то је била његова приватна ствар. Исто тако, ако би он прегазио — радећи у своме дјелокругу — иметке десетине и стотине својих суграђана, ако их је бацио на просјачки штап, ако им је подгризао и унаказио и тјелесни интегритет, — све је то било његова и њихова приватна ствар. Чувар закона завирио би у своје исписане књижурине закона и наредаба: у сумњивим случајевима савјетовао би се он са увијек несигурним и питијским излагањима каквог признатог јуристе; и кад би установио, да се је све одиграло »у правним границама«, тада би слегнуо раменима, а — вода нека тече куд је текла.

И дуго би таково стање потрајало било, да није првобитно покрет радника у градовима и творничким насељима пореметио и прекинуо ово идилично дријемање над законима. Покрети и организације радничких синдиката, са њиховим масовним излажењем на улице, са обуставом промета, са обуставом рада у творницама, и напокон — у овим данима пред нама — са засједнућем самих средстава производње, створили су потпун преокрет у опћем гледању на дужности државе: они су присилили државну власт, да намеће све веће и веће терете корисницима у добити, па да се сама — са својом широком организацијом — почне уносити као сопственик и редатељ у сва подузећа производње. Није то ишло

377