Nova Evropa

лако, без борба, без трзавица, па напокон и без пролијевања крви. Требало је раскринкати један упљувак из поглавља о великим идејама демокрације извојеваним »у крвавоме походу Велике Француске Револуције«. Требало је доказати, да се индивидуализам и либерализам не могу изједначавати са »законитим« искоришћавањем једнога крухоборца, и да нема никакове разлике између средовјечног феудализма и садашњег владања над добрима свијета од стране индивидуалног капитализма: један и други стварали су и одржавали своје богатство, своју моћ и своју раскош, на робовању стотина и хиљада бескућника и несвјесних слуга. На посвемашњем стезању у животу ових потоњих, на одузимању од уста, на прекомјерном и јефтином раду, почивала је моћ оних првих.

Чак ни у гледању у сам постанак није било никакове разлике. Сви они: дрски и крвави варварин који је дочекивао на друму пролазнике и отимао им благо; смијони и безобзирни војник који у паљењу и бесчашћењу није знао граница, — сви су се они наметали слабијим и стварали династије, лозе, пењали се до у столице владара, црковних и свјетовних кнезова, племића са великим насљедним посједима. Ту, на тим посједима, сушили су се животи сељакаробова у превртању земље, у вршењу свакојаких служба, у дворењу госпоштије и у примању батина, окова, и поруга; ту су се циједиле њихове жене служећи сумахнитим прохтјевима побјешњеле господе, рађајући нове робове, и обављајући тешке послове у кући и на пољу. ИМ за све те мучне послове и неизмјерне патње обећавао им је добронамјерни богоугодник рај на ономе свијету, њима патницима и робовима на овоме.

Тако су, мирно лежећи на незнању, лудости, и несвијести — а у ствари на великим и моћним успаваним снагама —, кољеновићи и госпоштија тратили дане и проводили расипне и пијане животе. М те велике и моћне снаге нијесу ни до данданас дошле до пуног упознања своје претежне важности у организму људског друштва. Кољеновићи и госпоштија су се, прегажени од своје властите инерције, углавноме повукли, да уступе другима мјесто. А нови могућници избачени на површину не на пергаменама насљеђа —, и они су на дрскости и безобзирности више а мање на властитом таленту основали своје лозе и уврстили се у редове оних који држе у рукама велика средства продукције, који господаре банкама, творницама, и берзама, а преко тога свим прометним и саобраћајним путевима, као и оруђем моћне штампе и пропаганде. И у томе, у постанку, су слични; а и сврха им је иста: да власт своју одрже на трудима хиљада људских робова. Али, док су први гледали своју животну задаћу у

378

Це у