Nova Evropa

народа за свој нацијонални опстанак. Тадашња чешка штампа није само доносила сталне извештаје о догађајима у Угарскоји у Ердељу, него је постала, у неку руку, трибуна преко које је долазила до најширег публицитета мисао о потпомагању политичких жеља и нацијоналних тежња угарских и ердељских Румуна и осталих немаџарских народа. Од чешких новина тога доба, међу Немаџарима у Угарској највише је читана прашка »Политика« (коју је уређивао знаменити чешки родољуб Шкрешовски). Тако је већ с пролећа »Политика« донела протест против маџарских покушаја да се проведе унија између Угарске и Ердеља на рачун ердељских Румуна, тражећи у исти мах: да се трајно обезбеде стара права ердељског Сабора, и да се Румуни признаду као нација у Угарској. А онда, у пролеће 1865, Палацки је објавио своју »Идеју аустријске mpskase« (b1dee des Oster reichischen Зтаатев««), у којој је поставио захтев, да Аустрија, настањена различним народима обезбеди свима нацијоналну једнакост, те да призна као своју моралну идеју правичност према свима народима.

Чешко-румунске везе нарочито су се учврстиле када је дефинитивно пропао чешки покушај да се Аустрија претвори у једну савезну државу на федералистичкој основи, те када је (1867) победио принцип дуализма, тако да су немачка и маџарска мањина добиле привилегован положај у Хапсбуршкој Монархији. Чешки политичари дошли су тада на мисао, да треба створити један јединствен опозицијони фронт свих ненемачких и немаџарских народа Аустро-Угарске и против Беча и против Пеште; у том фронту били би и Румуни, које су Чеси сматрали као поуздане сараднике у борби против Маџара и свих покушаја маџаризације. У том правцу прати проф. Мацурек из године у годину писање чешке штампе, која је с интересовањем бележила сваки нови догађај код угарских и ердељских Румуна (например, ток знаменитог Румунског Конгреса у Блажу 1869, на коме је донесена једна необично оштра резолуција, која тражи пуну аутономију Ердеља, укинуће угарских закона на подручју Ердеља, м успостављање Ердељског Сабора са некадашњим правима). У фебруару 1869 упућена је из Чешке у Ердељ једна адреса која потстиче Румуне на нове опозицијоне акције, наглашујући да су румуски захтеви легални и да их се требају држати све дотле док не постигну своје политичке и нацијоналне циљеве. Прашка штампа ставила се потпуно на страну Румуна у борби против

246