Nova Evropa

Пеште и отворено је осуђивала неправедни Народносни Закон од 1868. Из Чешке су стално долазиле и поруке Румунима, да иступају увек споразумно с осталим опозицијоним народима у Угарској, поименце са Србима, Словацима, и Малорусима (Русинима, Рутенима), јер да ће само тако сложни и удружени представљати озбиљну снагу: »Ми бисмо желели, да овај програм (солидарност свих немаџарских народа Угарске) ухвати све дубље и све чвршће корене, те да постане заједничком заставом под којом ће се све јаче и све дисциплинованије окупити сви немаџпарски народи... У солидарности лежи снага Словена и Румуна у Аустроугарској Монархији, снага која ће их начинити фактором на подручјима Источне Европе, с којим ће морати рачунати несамо Аустро-Угарска него и све велике силе, па и читава Европа«. Тако је писала »Ртасег Ртезге« године 1879.

Међутим, још и на десет година раније (1869) тражили су чешки политичари да немамарски народи Угарске иступе енергичније против маџарске супрематије, препоручујући вођама угарских Срба, Румуна, Словака и Малоруса јединствену и једнодушну акцију, а пут апстиненције од избора сматрајући за најгори пут. И одиста, војвођански Срби прихватили су Бечкеречки Програм а Румуни Темишварски, и ушли су сложно у изборну борбу. Резултат био је повољан и за Србе и за Румуне: међу изабраним посланицима налазили су (се главни политички представници и српског и румунског народа у Угарској; а Чешка штампа је са радошћу поздравила улазак српских и румунских опозицијоних првака у Угарски Сабор, истичући са задовољством да је овим »запечаћена солидарност између Срба и Румуна«. Парламентарни избори од године 1869 значе стога датум у историји борбе немаџарских народа противу хегемоније Пеште.

Почетком Шездесетих Година, у Чешкој се рачунало да ће доћи до сарадње између угарских и ардељских Румуна и Румуна у дунавским кнежевинама (Влашкој и Молдавској), те да ће заједничка борба обеју грана румунског народа противу маџарске експанзије имати јаког утицаја на развој народносних односа у Аустро-Угарској. Нарочито се полагала важност на активнију сарадњу ердељских Румуна, будући да су у Ердељу Румуни били у надмоћној већини: 1,104.322 Румуна, према 517.577 Маџара и 200.364 Саса!... И те чешке симпатије за Румуне, које су долазиле до изражаја у чешкој јавности, нису остале без одјека код Румуна: осетила се још јача склоност за што приснију чешко-

247