Nova Evropa

Odgovor na gomje pitanje mije lak, i još dugo se neće dati bjasniti stvar bez ostatka. Mi smo, napred, pokušali dati jedno objašnjenje koje donekle, i posredno, tumači držanje današnjih wodećih krugova n engleskom Forenj-ofisu i na pariskom K&-d'Orseju, dovodeći u vezu njihovu miroljubivost, te njihovo oklevanje da napadaj protivnika pariraju ravnim načinom, poglavito sa njihovim »trgovačkim mentalitetom«, tojest povezanošću ekonomskih interesa koji ih sprečavaju da potpuno objektivno uoče o čemu se radi i šta je na kocki.

Još u većoj meri nego za Čemberlena i njegovu malu družinu može se isto ovo naše gledište postaviti i primeniti na politiku ikakvu je vodio kod nas G. Milan Stojadinović. U većoj meri zato, Što je on i unutri, kod kuće, zanemarivao i odlagao rešavanje životnih pitanja, uveren da će se aibim privrednim i računskim &ransakcijama održati na vlasti, te svidjajući ae sam sebi u pozajmljenom ı lažnom. položaju »vodje«. Njegov — kako bi pokojni Skerlić rekao — »bankokrataki« mentalitet (om je, kao Ministarpredsednik i Ministar Spolinih Poslova, bio istodobno i Predsednik Đeogradske Burze!) nije mu dopuštao da uoči više interese zemlje i naroda, te da sa šire političke platforme posmatra naše medjusobne odnose ı odnose naše države prema susedima i saveznicima. Ovo mi ne govorimo tek sad, otkako je neslavno odstupio s vlasti, već smo isto mišljenje zastupali i za ave vreme njegova režima. — ukoliko se ono moglo javno zastupati (vidi, naprimer, »Novn Кугори«, од 26. октођта 1935: »Situacijać; od 26. marta 1936: »Pucanje u Skupštini«; od 26. juna 1936: »Snage na okup!, i naočito od aprila 1937: »O politici realizma«).

Napokon, stvar se ipak svodi — i u savetu i kod nas — na ono što mi oduvek govorimo, a što naš narod tako lepo razlikuje kad u pesmi spominje nebesko i zemaljsko carstvo. G. Dr. Stojadinović i neki njegovi drugovi u Vladi bili su se opredelili — definitivno i isključivo — za ovo drugo carstvo, nazivajući to »politikom realizma« (»gledanjem sa jedne strogo praktične iačke 'gledižta«) jako smo ih sa svih strana uveravali, »da je i od najpovoljmijeg ugovora sa susedom, bližim ili daljim, još povoljniji ı preči sporazum i mir sa rodjenim bratom, i da taj bratski mir mora pošivati na jednakosti i ravnopravnosti«. Bar da su se i kod kuće — a nesamo u epoljnoj politici — ugledali na G. Čemberlena i njegovo englesko društvo!... ј

С.

26