Nova Evropa

ненте и »опоненте« назива »читавом једном групом, у којој су окупљена готово најистакнутија имена хрватских сликара, кипара, и архитеката«, а на крају каже, да је »позорно слушао темпераментно разлагање нашег умјетника Свећњака«, на којега се био обратио »да би нам приказао пр а в о стање овога спора« ... Ако Г. Вилдер овде није хтео намерно друкче приказати ствар, онда је бар јасно да је у најмању руку, како смо напред рекли, зеома површно и новинарски читао и подлистак у »Новој Ријечи« и приговор у »Новој Европи«. И мало даље у свом одтовору, исто тако, Г. Вилдер уошштава кад каже, да се ми ишчуђавамо, што се он »усудио помислити, да би Мештровић могао да одговара нама (т. ј. њему) или једном Свећњаку«, док је из нашег текста на томе месту јасно да је реч само о Свећњаку. Чему да један стари политичар и новинар овако одступа од стварности и демократске лојалности, — зар само зато да би боље »подупро« своју тезуг... Али, све ово тек успут; а сад да пређемо на прави предмет нашег разговора.

Да не би остало сумње, на чијој је страни редакција »Нове Ријечи« — а поименце и њен власник и издавач — у овоме спору, Г. Вилдер у једноме часу, бранећи се од »ограничења за слобољу пристојне дискусије«, не може да одоли своме »дубљем уверењу« а да не ускликне: »Боже драги, та није ни велики данас Мештровић од рођења правио само краљеве и краљевске коње«. У томе грму дакле лежи зец! — Г. Вилдер овим покликом очигледно одаје своју аверзију за Мештровићеве »краљеве и краљевске коње«, па ће то и просечни читалац, без нарочитог смисла "за интроспекцију и психоанализу, лако осетити; уосталом, сам TI. Вилдер појачава овај утисак још у истој реченици, »пастирском фрулицом« која (Мештровићу) »служи на част«, Нећемо се упу"штати у испитивање, шта има Г. Вилдер противу »краљева и краљевоких коња« уопште, а шта напосе противу Мештровићевих »краљева и краљевских коња«; али сматрамо, да није пристојно на овај начин увлачити у дискусију »краљеве и краљевске коње« уопште, а још мање Мештровићеве. Јер, и ту је Г. Вилдер у заблуди —: Мештровић се (према Свећњаку) донста родио »лустером«, и то му цео свет признаје, па се мора и дискусија водити према томе кад је о њему реч. Ако је »битна садржина демокрације, да омогућава дискусију о свакоме и свачему«, ни је у духу демокрације, да омогућава дискусију свакоме о свачем у: напротив, на тај се начин демокрација и њена садржина комтромитују (па зато

56