Nova Evropa

-данас, збот лажних и такозваних »демократа« и нападају толико

— ни криву ни дужну — саму демокрацију). Ми бисмо могли тотсетити и на наше властите прилике у том погледу, кроз ових десетак година; а да смо пакосни, доста би било да упремо прстом само на чувено »демократско« доба подсекретарства Г. Вилдера (које памти добро и »Нова Европа«)... Али, поменуло се неповратило се! Рекосмо, да се нећемо упуштати са »Новом Ријечју« у теоретска расправљања о демокрацији; мислимо само, да би Г. Вилдер посведочио и »мало више практичне демократичности« и мало више респекта пред нацијоналним и културним вредностима, у овој нашај још увек нацијоналној средини, кад не би омогућавао Свећњацима да јавно онако говоре и пишу о Мештровићу и друговима, и кад и сам не би на онакав начин увлачио у дискусију Мештровићеве »краљеве и краљевске коње«. »То је услов културе и напретка« и »битна садржина демокрације«: да свако има своје место, и да се о сваком говори онако како му припада.

Овде сад треба исправити једну нехотичну омашку у оном нашем Уметничком Прегледу (»Н. Е.« ХХХЕ, 405): да су изградња и уређење новога Дома Ликовних Уметности стајали око десет милијона динара, док су издаци стварно износили седам и-пб милијона. Мало даље, цитирали смо дословно »Јутарњи Лист« од 19. децембра 1938 (из извештаја с отворења), у којем се каже, да је овај Дом »већ својом унутрашњошћу такав, да би нањ могао бити поносан било који град Средње Европе, који за собом има и вековну традицију ликовне уметности... « На начин који смо напред означили и окарактерисали, Г. Вилдер је дозволио себи да превиди да је то цитат из »Јутарњег Листа«, па га је навео као речи којима се »хвали „Н. Е.«; и још је — штриде изврнуо смисао реченици, претворивши речи »било који (град)« напросто у »ни који«! А онда је нашао, после тако честите публицистичке и демократске работе, да »бисмо се тим

прије моралисвинадтим бар замислити..« Дај

дакле да се сви, скупа с њим, »над тим« мало замислимо. Али прво, да још једном видимо у чему је, укратко ствар% — Мештровићу нуде три милијона да изради статуу Краља Петра на коњу у Загребу; а он предлаже, да се Споменик Краљу Петру, место у облику статуе, подигне као Дом Ликовне Уметности у Загребу, и уједно узима на себе да изради скицу за Дом и нацрт за споменплочу Краљу Петру у том Дому, — све бесплатно, И кад — након