Nova iskra

Број 15 и 16

НОВА ИСКРА

Страна 263

Калштсу је створила иесма У данашње Одисеје. Јер мимо оио што се ту прича о Кадипси стари у главном нису ништа знали. Што се о њој у Одисеји иначе помиње, све је постало под утицајем У песме. Тако је и с митом о Калипси уопште: што он зна долази или из те иесме нли из данашње Одисоје. То су разлози да не може бити сумње о Калипсином творцу. Песма У употребљена је у песми X и XII. То ће показати ова неколика разматрања. У п. X сусреће Херма Одисеја, који је пошао ка Кирки, кад је чуо да му је она другове претворила у свиње, па га учи нгга ће радити кад изиђе нред богињу: Кирка ће покушати и њега да претвори у свињу, али кад га она дирне штапићем, он нека насрне на њу са сабљом; она ће се поплашити и позваће га да спава с њом; тај иозив оп не ће одбпти, али нод погодбом да му се богиња закуне да му не смера ништа рђаво. Одисеј чини тако и говори Кирки на њен пози! овако: „Кирка! како можеш

Улица у захтевати од мене Х а будем према теби благ, кад си ми другове у својој кући претворила у свиње, а сад мене лукаво у ложницу зовеш, те да ми, кад се свучем,^одузмеш моћ моју! Нити бих ја ушао у твоју ложницу, док ми тврду веру не би задала, да мени пећеш измислити неко друго зло" (ст. 836—344; стр. 189). Упоредимо ово мес-то с и. V ст. 160 и даље. Ту се прича, како Одисеју Калипса, која се читавих седам годтша на све начине трудила да га задржи код себе и да му избије из главе Итаку, наједанпут, сасвим изненада, вели, нека гради сплав, јер му је слободно поћи кући. Одисеј се ужасне на те речи и одговори: , Тн си друго нешто измислила, богињо, а не да ме отпустиш, кад ми заповедатп да на сплаву прођем кроз грдно, страшно и ужасно морско ждрело, кроз које не бп прошли ни брзовози са згодним Зевсовим ветром. Нпти бих ја у сплав ушао преко твоје воље, док не би дала тврду веру, да не ћеш измислити друго што, рђаво мени (стр. 98)." Иоследња реченица у оригиналу гласи с малим изузетком сасвим као у X: ог>д' е1 џц џо1 т/.а^д уе, д-аа, џеуар одхор 6џ6с>ва1, џтјт ^ џо1 адтф пТјџк хахдр (ЗоуАегнТеџеџ аИо. Али док је овде свака реч на свом месту, дотле по

нешто у V песми иије еасвим беспрекорно. И ако за то превод није најзгоднији, ми ћемо поменути један-два случаја. У V п. Одисеј на речи Калипсине чини два приговора: прво, поћи на сплаву врло је опасно нредузеће, и друго, он неће да је остави, ако она то не жели. Онда је оно нити као пред другим приговором разумљиво. То није међутим случај у п. X; ту тој речи нема места. Тако исто и израз мени нпје потпуно на свом месту у п. X, јер се ту пе може мислити на Одисејеве другове као на противносг, пошто би то значило да њих Одисеј оставља на милост и немилост Киркину. У н. V он је беспрекоран, јер Одисеј на Огигији нема више никога од другова. Напосл. и оно „друго што, рђаво мени" сасвим је добро овде; напротив у н. X тешко да је песник хтео рећи да се Одисеј боји е ће му Кирка учинити друго неко зло а не опо што је нокушала, тј. да га претвори у свињу. Ио познатом нам принципу из овог излази, да је наше место у X песми израђено према дотичном у песми У.

Битољу.

До истог резултатајдолазимо и другим иутем. Шта стоји у п. X после наведених речи? „То јој рекох, а она ми тврду веру даде, као што јој заповедих, а кад је то учинила била — легох с њоме у ложницу" (ст. 345—7; стр. 189). Ништа више. Међутим у п. V Калипса испуњује Одисеју вољу исто тако детаљном и за ситуацију карактеристичном заклетвом: „Честита богиња Калипса насмеши се, кад Одисеј то изрече, и иомиловавши га руком, рече: „„Ти си заиста паметан а и лукав човек, кад си се досетио да ми то речеш. Тако ми земље и над нама широког неба, и тако ми подземних вода Стиксових, заклињем ти се највећом и најстрашнијом заклетвом блажених богова, да ти нисам никакву несрећу смислила, него мислим и светујем ти да чиниш оно, што бих и ја чинила, кад би мене така невоља постигла. Мој је дух праведаи и срце ми у прсима није никад гвоздено но увек милостиво било" (ст. 180—19-1; стр. 99). Може ли бити сумње о том, која је од ових сцена оригинал, а која копија? Исто тако, као што је напред напоменуто, употребљена је п. У и у п. XII. Ми ћемо се опет задовољити с једним доказом.