Nova iskra

Стгана 262

Н 0 В А ИСКРА

Број 15 и 16

редите један до другога, па трошите своје имање, а ако вам је мидије, да без накнаде упропашћујете туђе, ви чините тако и даље, а ја ћу за сведоке позвати вечите богове. Да бог да, да вам се рати, да бог да сви без освете пропали у мојој кући" (II 188—145; стр. 33). То су исте речи, које је он проговорио у очи тога дана просиоцима но Пенолопину одласку из дворане. Али, кад упоредимо оба места, шта налазимо ? Као и досад свуда: овде је све у свом реду, док је напред било пуно неумеснога. Овде је страсност оправдана: Телемах чини испад, кад је видео, да нема успеха ни код просилаца ни код народа, који се понаша сасвим пасивно. Осим тога тон је тај разумљив и с тога, што Телемах рачуна да ће можда и њиме побудити слушаоце. И није се преварио. Кад он доврши горње речи, устане пророк Халитерс па прориче, како ће се Одисеј скоро вратити и саветује просиоце да оставе Телемаха на миру. Али просиоци остају нри своме: један од њих, Еуримах, изјави опет, да се они неће махнути Одисејеве куће, док Телемах не натера мајку да се врати свом оцу. Збор је и даље пасиван. Онда Телемаху не остане друго но да уступи. Али он не може ипак да учини просиоцима са свим по вољи. Најпре мора сазнати, шта је с оцем. Он ће дакле отпловити у Пелопонез, распитати се о оцу, та ће онда, у случају да је Одисеј умро или да се не врати за годину дана, учинити како просиоци предлажу, јер иначе му нема помоћи. И ово је, као што се види, све V реду: нутовање је мотивисано. Наше је упоређивање дакле показало, да је у другој несми психолошки развој мотива природан, да је у њој све логично и консеквентно, да је све на свом месту, док је у првој песми све противно код исте ствари. Кад би нам било могуће овде упоредити и језик те две партије, нашли бисмо нешто слично. И у изразима подударају се прва и друга песма неколико пута. Увек у тим случајевима израз је са свим коректан у другој песми а у прво.ј је више или мање незгодан, неумешан, неодређеи и т. д. Али што смо ми добили овом анализом? Пре свега она нам каже, да је једна од ове две партије што смо их упоређивали израђена према другој: толика сличност у мотивима па чак и у изразима не може бити сдучајна. Али је особито важно што из ње излази, да оне нису ни од једног песника, него да су их двојица испевала; јер није могуће да један човек своје рођене мисли не може да разуме, нити је вероватно да један песник исту ствар једаннут онако ваљано испева као што је то у другој несми, а други пут сасвим сла,бо. Питање је сад, ко је према ком невао? На њ није ни мало тешко одговорити. Оригинал је увек у сличним злучајевима природно и коректно. То је један принцип за ову врсту истраживања. На основу њега пак у овом конкретном случају моагемо поуздано тврдити, да је друга песма оригинал а прва копија, дакле и да је друга песма старија а прва млађа. Но тиме још нисмо показали узроке чудноватим Фактима што смо их констатовали у првој песми. Јер, као што смо рекли, слаба иамет песникова није довољна да то објасни. Погледајмо још једном садржину ове партије. Има ли још каква разлика међу њима? Којим редом иду мотиви у њима? У једној једним а у другој друкчијим. Ето где би могао лежати узрок за стварне неупутности: конфузност што смо је у првој песми нашли могла би бити носледица неразумног размештаја мотива друге песме. Језичке незгоде дошле су пак услед механичког делања песникова, тј. што је он изразе, замишљене за једну околину, пренашао просто у другу сличну, али не једнаку. После свега овога можемо прећи на питање: а које испевао прву песму? Ми смо рекли за „прерађивача" (а то је требало казати и за Кирхофова „редактора"), да је то бно са свим слаб таленат и да му се рад своди на крпљење. Анализа досадашња показала нам је, да та карактеристика потпуно пристаје за песника Атинина савета и

Телемахова испада на нросиоце у првој песми. Проучимо ли и остатак I песме осим нрвих 87 стихова, наћи ћемо да је у њему садржипа сва позајмље'на, даље да у њему има иуно неунутности, на послетку, да је састављен на исти начин на који су они састављени. Просиоци се пона.шају потпуно као у песми XV III ; одатле је узето и како међу њих силази Пенелопа и како њу Телемах тера из дворане; певач Фамије је личност из песме XXII, а понашање му је из несме VII. Од неупутности да номенемо само једну. Стих 437 гласи: „седе на кревет и скиде дугачки хитон" (Телемах). Дугачки хитон, то је од прилике кошуља дугачка до ногу. Може ли се таква когауља да скине, кад се седне ? Врло је вероватно, да је то испало тако, што у Илијади (II 42) има врло сличан стих: „Седе у кревету и навуче дугачки хитон". Што се на нослетку тиче начина, на који је тај део Одисеје састављен, рећи ћемо у онпгге, да у њему нма маса стихова позајмљених из Одисеје и Илијаде. То само нотврђује Факта да прва песма чини увод у Телемахију" и да је она врло млад комад, јер није нигде у Одисији унотребљена. Остало нам је још само почетак, првих 87 стихова. КирхоФ је држао тај комад за почетак своје „Траодисеје", тј. по њему ових 87 стнхова прве песме стајали су првобитно на место данашњих првих 27 стих. пете песме. Јер пошто је доказао, да су ових 27 стихова дошли тек доцније где су сада (од њих су двадесет позајмљени из разних делова Одисеје!), он је мислио овако: Петој песми, у којој се прича о Хермином силаску на Калипсино острво, нотребан је један збор богова, међутим Атина не треба никакву одлуку с Олимпа да би се могла спустити до Телемаха ради нознатог нам савета. Кад би дакле збор богова како се опћсује у почетку прве песме врло добро стајао и у ночетку пете песме, зар није природно узети, да је њему првобитно ту и било место ? Као што се види, хипотеза је врло оштроумна; али ми је не ћемо моћи усвојити. Има околности које нас нагоне, да сматрамо прву несму за недељиву. Пре свега код тих првих 87 ст. иаше Одисеје ми налазимо исти крпож који смо констатовали свуда иначе у првој песми. Већ тога КирхоФово мишљење изгледало би невероватно. Али оно сасвим сада нред Фактом да у том комаду има доста позајмица из „Телемахије"; тако нпр. 29 до 31 стих израђени су нрема ст. 107—189 четврте песме (да није било обрнуто сведочи то што на нрвом месту стихови нису сасвим коректни). Комад који је зајмио из „Телемахије" мора бити од ње млађп, дакле није се могао никако налазити у „Старијој Одисеји". Ипак ћемо ми поменути још један разлог за ово мпшљење. У почетку нрве песме каже се отирилике ово: „Свп Грци што су се били спаслн налазили су се код куће, само се Одисеј још не беше вратио". Кад ти стихови стоје на данашњем свом месту, нема с њима никаквих тешкоћа; јер се у „Телемахији" говори о Агамемнонову и Менелајеву повратку из Троје. Али у Кирхофовој „ Праодисеји" нема нигде речи о ком Грку што се вратио из трој. рата, те бисмо се код поменутих стихова морали питати: Ко се то спасао и ко се налазио код куће? Тако је и с оним, пгго мало доцније Зевс говори о Егисту. У „Старијем Одисејеву Ностосу" нема о Егисту и убијству Агамемнонову нигде ни речи; међу тим у „Телемахији" догађај се тај често помиње (ипр. стих 298, па у Пили и Спарти о њему сваки говори). Пошто смо овако довољно упознали „прерађивача", који нам је управо створио Одисеју каку је данас читамо, и ношто смо научили, по чему ћемо његове додатке моћи разликовати од осталога, да пређемо на истраживање око кога од главних спевова што пх је он употребио за свој посао. Узмимо најпре Виламовичеву „Старију Одисеју", колико нам се сачувала, па покушајмо излучити који од извора из којих је постала и покажимо тако да она није била једноставан спев.