Nova iskra

Страна 252

Н 0 В А

И С К Р А

Б гој 15 н 16

у већини, а патријархисте оиамо где је обратно. Тако у Енархији Битољској на 56,884 ексархисте има 23,937 патријархисте; у Епархији Охридско-Преспанској на 64,549 ексархисте има само 3701 патријархиста; у Еиархији Дибранско-Кичевској има на 42,598 ексархиста 2,007 патријархиста. Напротив у Енархији Меглено-Хлеринској има на 11 ,844 патријархисте 6923 ексархисте; у Еиархији Костурској иа 30,688 патријархиста 13,275 ексархиста; у Епархији Сисанијској на 2539 патрнјархпста само 67 ексархиста, и у Еиархији Кожанско-Србичкој на 4775 патријархиста 2360 ексархиста! Кад би Турско Царство имало статистике по примеру остал их држава, многа би се нерасправљена питања у н>ему лакше расправила. Какве су пак турске статистике, и на какав се начин у Турској статистички подаци прибирају, најлепше ће показати оно што г. А. Ростковски говори о изворима овога свога статистичког прегледа. Главии извор г. Ростковском био је турски годишњак Салнаме, који се у сваком Вилајету издаје. У том се годишњаку азбучним редом бедеже сва села внлајета и њихова удаљеиост од главнога вилајетског места, и назначује се број становништва безразликовања вере и народноети. Ове податке, крајње непотпуне и нетачне, г. А. Ростковски је распоређивао дифрама што су му их разне хришћанске општине давале. То су спискови кућа (венчила) ио којима се купи ирирез за епархијскога владику. Ове податке г. А. Ростковски је, даље, подвргавао испиту или личпо, приликом путовања по вилајету, или преко поузданих људи који нису у вези ни с којом нроиагандом, јер за ове последње напомиње г. А. Ростковски да су му иавлаш и знајућн саопштавалн податке нета^не, претеране у корист дотичне нропагаиде. Где му је са свам немогућно било да поуздано дође до истииитог броја, г. А. Ростковски је између разних циФара за поједина села тражио средииу, држећи да ће така цифра најближа бити к стварном стању. С тога он отворено каже да не може јамчити за потпуну тачност својих циФара и допушта да се оне могу разликовати од ствариога стања са 15 на сто. Али онет зато г. Ростковски се нада да његови иодаци дају у главном верну слику што се тиче ностотне сразмере иојединих народности у вилајету. Најтугаљивије је од свију питања оно о разликовању Словена ексархиста и патријархиста. Познато је да су се, од старпх времена, Словени Балканскога Полуострва ноделили у два, нначе врло блиска тнпа, српски и бугарски. Данас су та два типа преДстављена политичко-просветним средиштима у Софији и у Београду. Широка и пространа зона средином полуострва, од Дунава па низа Вардар и Струму, у таквим је етнограФСким, иолитичким, трговачким и језиковним особинама, да може припасти или Београду или Софији , ио, томе како то донесу политичке или историјске нрилике, срећна или несрећна, вешта или невешта политичка и просветна радња Београда или СоФИЈе. У томе је иитање, и пошто је у томе, малога су значаја падежи, акценти, гласови или чланови. По томе нити су се државама до сад границе заокругљивале, нити ће се (уверени смо) од сад заокругљивати. И овако и онако — Маћедонцима не остаје ништа друго него да уче књижевни језик српски или бугарски, што они у практици непрестано чине. Од старих времена, Маћедонија је до XIII века мењала државно-просветни утицај бугарски или грчки с ређим интервалама утицаја срнскога. После XIII века, у Маћедонији се (нарочито северној) коначно утврдио државно-просветни утицај срнски, иа и пошто је иала државна власт српска, остала је у њој све до после половине XVIII века црквена власт српска (по патријаршији пећској, а у неколико н по охридској). Сама по себи и у својој кући малаксала, нросвета српска није се, инак, према слабим силама својим, растајала од Маћедоиије све до половине нашега XIX века. Међу тим у почетку овога века дошао јо прелом. Ослободпла се, али се од остале своје браће и старих другова у Турској и одвојила Србија. Велики задатак да се и Србија организује и просвети, али, у исто време, да се ни вођепе балканеких Словена у Турској не наиусти, нити је, у српском народу све до 1875 године, био схваћен, нити извршен како

треба. Докле је незаборављени кнез Михаило са својпм идеалним родољубљем тражио средства и иуте којима се може срушити Турска и из њених рушевина васиоставити иекадашње слободне хришћанске државе на Балканском Нолуострву, Бугари су му другојачијом радњом, у турском мраку, скоро невиђени, преотимали стварно и практично вођење балканских Словена, спремајући се да некадашњу, за средњих векова тешком борбом створену сриско-бугарску равнотежу, у корист бугарскога средишта поремете. Докле јо кнез Михаило дизао Српство као турско страшило, сиремајући коначно ослобођење, Бугарп су се везивали са средишњом политиком у Цариграду, која је бнсгро уочила своје користи из овога расцеиа, на су мирољубивом иолитиком а верском борбом, отворено против Грка а у потаји против Срба, створили ексархат, из кога се ратом 1876—78 ишчаурила и самостална Бугарска. Српски државници (ни И. Гарашанин, норед свеколиких далеких погледа његових, ни Ј. Ристић, коме је то, као цариградском носланику 1861—67 нарочито у дужност спадало) нису уочили ову прикривену опасносг за будућност српскога племена. Ннкоме није нало на памет да вођење балканскнх Словена, до Кримскога Рата и до 1860 искључиво у рукама Срба, не упушта у руке Бугарима. Да су Срби сами повели п Србе и Бугаре, или да су с покретом бугарским, у ком било моменту, здружили и Србо отомаиске, не бн се могао органИзовати ексархат онако како се организовао 1870, нити би ексархатска пронаганда могла ударити иутем којим је ударила, кад је и у Нишу, на вратима. кнежевине Србије, нодизала епископију и школе бугарске. Па ипак, покрај сле бугарске нронаганде, ни данас, носле четрдесет година, за ексархатом нису иристали сви маћедонски Словени. Горе изнесене циФре, какве су да су, иоказујуи опет трећину Словена нод патријаршијом а са сачуваним осећајем своје народности. Кад се помисли, да грчке владике гоне језик словенски у црквама, убијају народне школе, и старају се свима начинима да те Словене погрче, и кад се узме на ум да јо бугарска нронаганда приступала пред те куће и пред те људе и са словенском службом н са школама на народном језику; кад се узме на ум, но том, да су врло чести случајеви где данас, нарочито у Сконљанском Санџаку, где је Патријарнгија црквену унраву иоверила срнским рукама, цела села често ирелазе из ексархиста у патријархисте и да се у поједнним местима размер патријархнста и ексархиста мења. у корист онпх првих, онда се види да догмати бугарске пропагаиде иису тако тврди како се предсгављају и да је питање о судбини маћедбнских Словена још непресгано предмет борбе, и још непрестано отворено. Иатријархисте Словене ексархисте су некада звале гркоманима, али се од иоследњих годииа ти „гркомани" почињу приближавати к Србима; они, данас, отварају сриске школе по Маћедоиији, напоредо с ексархистама, и благодарећи слободнијем кретању и иромењеним ириликама, „патријархисте" се широм цело Маћедоније почпњу називати Србима. Ексархисте, називајући себе Бугарима, једнако внчу да увере свет како Срба у Маћедонији нема. Али, у исти мах, онн мучким убпствнма Срба но целој Маћедонијн сведоче сами ие само да не говоре истнну, не само да Срба има — него и да их се они, ексархисте и бугараши, боје и да пх сматрају за опасне. Да друкчије мисле, не би сс служили нроливањем крви. Зна се откуд тече ова борба, као и коме иде у корист, а зна се и како би се оиа, за тренутак, могда нрекратити. Зна се, исто тако, и од кога долазе сметње неумерености за онште-корисни споразум, па ће време открити и сачувати нотомству на коме је одговорност што се међу балканским Словенима не може да оствари ниједна већа и племенитија мисао. Мн смо сигурни да ће нри том исииту Срби остати светла образа, јер се зна с које је стране лукавством и нодвалама одговарано на искреност њихову. Према овоме питању п наш статистичар и Русн уопште заузимају или пасивно или одвише тесно гледиште. Г. А. Ростовски бележи да није филолог, и по томе да не може ни нокушати да расправи иитање: да ли маћедонски Словени ирипадају народности српској илн бугарској. Држећи, ппак, да је маћедонскн говор прелаз од српскога