Nova iskra

ВЕОЈ 11. Н 0 >'■ А

Војвода Марко Миљанов. — Од неког времена повукао се од света, да у миру ироводн своје дане. Али је већ дуго како нема боја ни мегдана, а зар му додијадо и самовати у суром дрногорском стењу, те се ире кратког времена сиусти с кршева да види : што се то ћутп и докде ће тако ? Обилазио је своје иријатеље и поштоваче по српском народу; вајкао се и надао, састајао и беседио, — па се пре неколико дана вратио из Веограда у своје кршеве да и даље ћутп и чека ! Далшатинка. Сликао Џ. Л. Сејмур. — Како је дична и узрастом и ликом! — 11ред морском пучином угледала је света, по голом кршу ногом је проходала, у тошком раду на снагу је стала. .. Кошар с нсрандама лежи крај ње ; сад чека купде да их прода. Али судећи во оном њезину иогледу, изгледа да јој мнслц другамо хите, можда пи пучини у коју је цоглед упрла, са које очекује њега да јој се саио жив и здрав врати. Кад $,е до&и ? Да ли &е икада до&и? ! . .. иитања су која муче многу и многу Далматинку која је на пучину испратила најдраже своје да се муче и бире за опстанак свој и своје псродиде, јер им кршна домовина не даје ни колико је најпотребнијс. Ибарска клисура. Фотографски снимио Д. Ј. Дерок. — Река Ибар извире исцод планине Хаиле у Сгарој Србији. Код Рашке улавн У Орбију, пробија се између Столова и 'ЈВакова, и испод Краљега утиче у Мораву. Ибар се може прегазити само на бродовима, i ји кад је вода мала ; иначе, на неколиким местима вози скела преко њега. Од ушћа реке Студеииде па до Жиче цробија се Ибар кроз величанствени кланад из којега један део представља наша слика. Град Чајниче и Чудотворна Богородичина ивона. Сликао X. Шар лемон. — На крајњем Југоистоку Босне, у близини Новопазарског Оанџака, лежи под иланином ЦиЈељом град Чајниче или, како га друг.чије зову, Чајница. У њему живи око 1600 становника, већнм делол цравославиих. Чајничка српска правосланна дрква иоклониште је ир;;вославних Срба који долазе не оамо из Восне већ и из других ср1,ских крајева да се покдоне чудотворној икопи Свете Вогородидс, утеси и спасу многих верника. Манастир Туман. Сликао ироф. В. Тителбах. — Овај манасти]> лежи у даиашњем цожаревачком окрј гу. Црича се да су у Двориит. селу у Реди, били двори Милоша Обилића. На Онеготинском 11пток\ Милош је, вели се, био начинио себи купаониду која се и данас зове ^Милошева Вања«. Ту је Милош нехотице устрелио пустињак: Зоеима, те да то покаје, подигао је манастир Туман. Садашња грађевина иије старија од 100 годииа, а цодигнута је на развалинама неког старијег храма. Хуман је мали манаотир, довучен од људских насељд ; око њега издашно расте иапрат и маховина, а дубока тишина нарочито је подесна за иустињички живот. Буњевка и Бачванин. Сликао И. РошковиА. — Сам је случај хтео да су нам ова два лика у један мах дошла. Колико су нам драга оба лида, исто нам је тако драг и случај што их је овако здружно. Доносимо их оба, једио иоред другог, јер је случај и нехотиде исказао давнашњу жељу и потребу : слогу Срба Вуњевада и Срба пр;.вославних, и њихову заједниду у збору и сваком народном послу. Теочак, развалине у Босни. — У низу слика из Босне, које смо Износили пред своје читаоде, највећи их је број — развалпнл! Зл;; судбина Восне поносите разорила је многу и миогу народну токовину, порушила је многе сцоменнке прошле славе и слободе. Шнром ов<; сриске земље леже данас разбадане гомиле камења, — иоследњи остадн иегдашњих бранича сриских. 11 развллине Теочака причају о пров1лости, о крвавим борбама, а нарочито о првим годинама после босанске иропасти (1408. г.ј Мађарски краљ Матија Корвин који се носле пропасти Восне нашао у непосредном суседсгву силне турске даревине, није имао куд ни камо, већ иоче бојеве са Турдима. Хотећи да за бој нарочито одушеви мађарско илемство, није штедео ни обећања ни титула. Тако је мађарски магнат Ујлаки добио титулу босанског краља, то због тога узеде на се да утврди за одбрану Теочак који још беше у мађарским рукама. Али сила турска беше необуздана и тако јака да је 1526. иотукла Мађаре до ногу, и то не на босанском земљишту, већ у њиховој вући — на Мохачу. Високо, град у Босни. — Насељено је Србима мухамедовцима и православнима. Има преко 4000 стаповника, 13 џамија и једиу православну дркву. Високо је нарочито познато са своје кожарске индустрије. — 11 у босанској историји нграло је Високо леиу удогу У њему је год. 1355. бан Стеван Твртко доиустно Дубровчанима највеће трговачке повластиде по Восни ; 15. јуна 140У. године потврдн

СКР А СТРАПЛ .417

је у њему краљ Стеван Остоја привилегије Задру и Шибенику. Јуна 1404. године састаде се у Високом босанска властела која обори с престола Стевана Остоју а прогласи за босанског краља Стевана Твртка^Н. —

Н А У К А Ите и познавање Африке. У старом веку звали су нознати североисточни део тог континента Либијом а Африком само римеку иро винцију Картагу, које име додније нренесоше на цео континенат. Међу многим народима, који дођоше из Азије у Африку, највише су Је познали ЕгииКани. У свом надирашу на југ и Сомалско Полуострво, познавали су, више од 4000 година пре Христа, њезин североисточни део. Кад су Феничани, у 9. веку пре Хрисга, нодигли били град Лартагу и ва кратко време одатле црпли велика нриход, продужише дал,е оенивање колонија ио евој Северној и Заиадној Африци. Да се те колоније одрже и прошире, постараше се моћни Картажани. Њихов морепловац Хаио допре. по мору, до Сенегала и Шерборских острва (470. год. пре Христа) а суви.м до Јужне Сахаре. Пошто Грци исгиснуше Феничане из источне полутине Средоземног Мора и приграбише њихове колоније, одлучише да испитају Источну Африку и долину реке Нила. За време Птоломејево, тн еу се делови Африке таво тачпо нознавали, да их је он, црена њиховој геограФској ширинл и дјжини , унео у своје карте. Изворе културне реке Нила представљају на каргама чувене Месечне Планине и екваторска језера, што су потврдиле евспедиције XIX. века, Кид је, због дугих и крвавих ратова, Карташка држава потпала под влает римеку, изаслаше Римљани у унутрашшост Северозанадне Африке више експедиција, које много допринеше познавању иредела, на јужној страни Атласа, Сахаре и слива реке Вар-елГааала. Аранском инвазијом, у 7. веку после Христа, наста нова ера у по8навању Африке. Пошто натурише ислам сгановништву Северне Сахаре, оазл, у Сахари и Црнцима у Судану, ступише с њима у трговинске везе. На западу донреше дојог« Бојадора, стаповништво горњег и средњег Нигира подстакоше на хаџилук у Меку а на истоку подигоше важна трговинека места: Ламу, Момбас, Заизибар, Мосамбик и Софаму. Врло разграната трговина подстакла је италиске републике Венецију и Џепову на тачније испитивање обала Северне и Западне Африке, њихово снимаи,е и уношење њихова облика у карте. Дн се даље од рга Војадора сазна за облик обала Заиадне Африне, да се ова оброди и изпађе пут у Источну Индију, изаелаше Португалци у 15. веку неколико експедиција. Напрезања њихова беху крунисана успехом 1498. год., када Васко де Гамц с помоћу арапских трговаца, нађе са источне афричке обале тражени пут у Источну Индију. 4 Експедицијама старога и средњега века сазнало се 8а облик афричког континецтл н, кад се то постигло, требало је одмах приступити испитивању непознате унутрашњосгп. Али, кад се нронађе Америка и успоставише живље трговинске везе са Индијом, даље се испитивање сасвим напусти. На оснивање каквих колоиија у Африци није ее миелило све до 17. века, када Холанђани заузеше Капланд и одмах аа тим продреше северно до реке Орања. За научне и практичне цнљеве^ испнтивање је непознате унутрашњости афричве отцочело, када се 1788. године образова у Лондону, „Инглеско Афричко Друштво". Што ее оно до данас није доиршило, има више својих узрока. Слаба хорисонтална разграна, у унутрашњости већином висбраван, оскудица у бродним рекама, смртоносна клима н.езиних тропских обала, дивљаштво и верски Фанатизам учинише Африку најнеприступачнијим континентом. Кад се основало поменуто друшгво, изасланге Инглези више експедиција у унутрашњост Африке, које еу имале да исиитају Сахару и Судан и да изнађу гшоре рек а Пилира и Нила. Да се дозна за положај и материјално стање иустињеког града Тимбукта, недалеко Нигира, упути се двапут (17М5. н 1806. год.) са вападне стране у унутрашљост М. Перк (Рагк). На првом путу испита један део горњег това Нигирова а на другом га убише урођеницн пре него што је могао да стигне до његова ушћа. Са ^еверне стране (Триполиса), продреше у ненознату унутрашњост Инглези Денхем (Бепћат) Клепертн (К1аррог1оп) (1822. год.) и, кад пронађоше језеро Чад