Nova iskra

БРОЈ 3. НОВА ИСКРА СТРАНА 79.

пено, услед чега она мора све ближе и ближе прилазити сунцу. Најзад превлада центрипетална сила над центриФугалном и. . . планета пада на сунце. Тиме се пак сунчева светлосна енергија за неко време повећава и одржава. Тако то иде догод се све планете не поврате у недра сунчева. Па и оно се постепено кочи, док не постане тамно тело те као такво продужује свој непознати пут кроз васиону, докле га какво моћније сунце не прихвати за свога пратиоца или га~непосредним сударом не претвори у гасовиту масу. У том случају, опет нам се оно појављује на небу

§Јамна сунца АСТРОНОМСКА СКИЦА амна сунца!... а ми се навикли да уз реч »сунце к везујемо и појам о сјају који бљешти, који. очи засењава, и о топлоти која греје Земљу и одржава живот на њој. Да неће то бити разговор о помраченим сунцима, о помрачењима? !. . . Не !. .. Под изразом »тамна сунца" ја разумем управо баш она сунца која су у ствари тамна, дакле која не светле, чији је некадашњи сјај угашен, као што ће се временом угасити и сјај нашега Сунца. Ништа није вечито у васиони, али је сама васиона вечита. Без престанка згушњавају се на појединим њеним местима молекили васионског етра те граде маглинасте или небулозне масе. Оне се пак даље згушњавају у ираве небулозе, код којих гушће збивене партије чине језгро, а од овога се узајамним привлачењем околних честица граде гасовите лоите, које ми називамо » Сунцима ". Свако сунце, услед убрзаног окретања (ротације), одваја временом са свога екватора гасовите масе, те се од њих граде иланете. Ове пак истим путем одвајају и граде сателите или пратиоце (месеце). И ето тако се за безброј милијуна година развија један по један п сунчев систем". Те се планете доцније коче и у толико брже у колико су мање (јер хлађење усијане лопте бива са квадратом њеног убрзања). А кад прилике допусте — јавља се и развија на њима органски живот. Живот се тај кроз низове од хиљада година постепено усавршава док не доспе врхунац у разумним створовима, који у велико Ф ' ШТРАЈТ ' ЦИГИНА 1ШСМА ' откривају тајне природине, алииобратно, сасвојих слабих страна, загрчавају себиживот. и тиме стварају јад, чемер, беду и невољу. По достигнућу највишег савршенства, природно наступа опадање. Животна се бића дегенеришу, хлађење планете и њеног сунца напредује без застоја, док тако најзад онеспособи за одржавање живота, те никакво живо биће не може више успе-

као светла небулоза. . . и тако се игра из нова почиње на описани начин, и тако то траје вечито, без престанка. Из ове кратке скице о оптицању васионске материје, о постајању и пропадању светова и сунчаних система, читалац ће без сумње моћи увидети да има и тамних сунаца. Ван сваке је сумње, да у васиони има велики број таквих иати на њој. Брзина оптицање планете успорава се посте- гамних сунаца. Ми их не можемо видети, јер немају све-