Nova iskra

— 311 -

„0, а он је тако оеотљив. Његок је живот ирави роман. Остао је без оца и иајке. Страна га је жена из сажаљења узела и одгајила. Имала је ћерчпцу његових година. Он је носио и чувао дете, док је она по туђим кућама прала. Дево.јчица је расла а растао је и Леон. С временом заљуби се у своју посестриму. Ма да јој је био и слуга, и МаИге с1е р1аЈ81Г, и заштитник. Ишао је у народну школу. Еад је из школе кући долазио, није ни могао мислити на учење. Морао је све по кући спремити, јер мајка је била за коритом а г-ца Алиса није имала времена, ишла је у вишу девојачку школу и учила Француски и играње. Једнога дана заљуби се Алиса у неког налицканог, малог, трошаринског чиновника. Тада је за Л.еона, како ми он сам причао, иастало најужасније доба у његову животу. Сиромах, гледао је како други љуби његову Алису. Алиса се венча с налицканим чиновником. Ускоро се разболи и осиромаши. Мајка је слабо могла потпомагати, а мужевљева плата била је врло мала, и она је могла држати само омању служавку, која није у кући ништа разумевала. И ко је тада помагао у кући ? Ко рибао, чистио, трчао по чаршији? /1еон. Он је трчао по лекара за болесног синчића; правио му играчке носио га на леђима, а малигаа би га зачикавао и ударао својим малим ручицмма. На скоро нађе се и сестрица, за тим братић, па опет сестрица, па братић и т. д. изређаше се њих седам. Леон је од јутра до мрака бивао код њих у кујни. Чистио ципеЛв за госпођу и седам пари дечјих чизама (очеву обућу чистила је служавка.) Цеиао је дрва, чистио лампе, рибао степенице и ходник, истресао хаљине и поетеље. И све то радио је он за нешто мало јела и за по неки благодарни поглед, којим би га кад и кад г-ђа Алиса погледала. Потрсбан им је био као со и вода. Они знају за ту његову готово псећу почињеност, апелују на њу и остављају га зими у његовом углу да се смрзава. У њиховим двема собама одиста није било места .још за једанаестога. Дакле, видиш мајчице, Леои је красан човек". Говорећи то Јелена се од узбуђења заруменила. „ Ја га поштујем, ма да га цео свет презире и исмева." „Драго моје дете", осмехну се госпођа Орзајева и пољуби своју ћерчицу. — — * * * Леон је седео у кујни и заклопивши руком ухо, питао је малога Патриса, који му је на колену јахао: „Но шта је?" „Звони ти ухо чико." „А шта то значи?" „Да неко на тебе мисли чико." „Да дете моје — можда срећа." „Шта је то?" упита дете. „Златан лептир, који лети." „А јесили га ти видео чико?" „Видео сам га, но само из далека, сасвим из далека малишо мој."

Тада уђе госпођа Алиса ЛХубертова, носећи тањир чорбе. „Ево ти Леоне", рече пружајући му тањир „једи после мораш ићи за кромпир. Јавила сам да ћеш доћи по џак у 8 сахата. Хоћеш ли га само моћи понети ? Има у њему осамдесет кила." — И очи лепе плаве госпође гледаху у њега бојажљиво. „За тим мораш ићи по Пјерове чизме и код праље. Треба бар нешто рубља ове недеље да донесе." „Ове ћу то свршити," рече Леонједући. „Не брини се." Четврт сахата доцније био је на путу. Ишао је по својој навици полако, застајкујући код сваког дућана, а највише пред излозима књижара. Јако га интересовале књиге. Његов иеобичан, чудноват живот, развио је у њему љубав ка романтици. Часове, у којима није био потребан породици Шубертовој, проводио је у усамљеним шетњама изван вароши, где би задубивши се у мисли гласно говорио; или би у каквом шипрагу лежао и читао заборављајући иа Бога и на људе. А од куда му књиге? Од Гајслера, код кога је куповао луч и викс за ципеле; од трговца, који му је шећер и каву завијао у старе новине; од пекара и од свих људи са којима је општио. Сви су они знали, да ће га обрадовати ако му поклоне ма какву купусару, па био то какав роман седамнаестог века или поцепани молитвеник какве старе баке. Читао је врло много и времеком развио се у њему врло леп укус. Са госпођом Шубертовом није могао о књигама разговарати, јер она је о њима разумевала толико, колико и носорог у валцеру у шест корака. Еод неког старог телалина, коме је чешће одлазио на разговор, упознао је Јелену „лепо дете" гроФице Орзајеве, као што сви називаху Јеленину мајку. Телалинова ћерка, била је врло побожна и ишла је у исгу пркву у коју су ишле и Орзајеве. Младе девојке исповедао је један свештеник. Још као шипарице више пута су се заједно смејале кад би ко кинуо у цркви, или кад би ко погрешно молитву запевао. Јелена се није гордила и овда, онда, походила је телалинов мрачни подрум у коме је увек срдачно дочекивала телалинова малокрвна ћерка. Леон се опходио према Јелени као према каквој чаробној принцеси из какве скаске; доцније ностала му је повереник у књижевним стварима. И Јелена је радо читала. Он јој је позајмљивао књиге. И госпођа Орзајева нађе да „тај човек, који се не сме у собу пустити за то што заудара на шталу" има укус врло образована човека. „Како то?" размишљавала би она у залуд. Од куде у неке сељанке толико нриродне грације, у но некога нросјака тако отмено кретање, којим прима пружени дар ? Од куда маџарскоме циганину онај заносни мио, пуни звук на егедама, од куда му изврсно држање на неоседланоме коњу? То су тајанствени дарови, које им добри ђоније спушта крадом у колевку, не смејући их даривати златном срећом — богатством. Леон је с Хендерлином оплакао Диотину, па онда га дао Јелеии. Ни једној везиљи нису још тако лепе ми-