Nova iskra

— 82 —

дине, не дати јој да га сведе на свој ниво осећања и мишљења. Тиме се и ниво средине диже. У том погледу за правог научника може бити само примирја, никако мира. Нађите, узмите где знате и ту суму енергије, која треба за ову борбу. За ту борбу с лошијом средином морате се и наоружати; и о врсти оружја може се нешто казати, и то само о наоружању, које треба научном раднику. На првом се месту треба васпитати за мирноћу, присебност, такт, да бисте владали собом, остали на путу истине и честитости и знали шта треба да радите, кад наиђу рђаве појаве. Ми смо за горње особине врло мало васпитани. Несумњиво је да треба избегавати велике контакте с друштвима и људима и наћи образовано мање друштво бољих или одличних унутрашњих особина, макар оно и не било научно. Овда онда морају се себи наметнути извесне особине или дати изглед, као да имате и весне јако одбојне особине. То одговара мимикрији у животињском свету. Овда онда се, дакле, треба наоружати варваризмом и обући медвеђе крзно."' Истина, изгледаћете мало рогобатни, али ћете"' свој т1,епеиг сачувати. Извесни ће људи при том прећи у особењаштво или у настране погледе. Ту нема лека. Нарочито развијајте у себи одбојност према политичким ситницама и инФамијама. Не мислим, дакле, да се треба оружати одбојношћу према правој политици, према политичким погледима, принципима и многобројним тешким питањима свога народа. Напротив, познато је не само мојим ученицима, но унеколико и ширем кругу, колико ја полажем на право политичко васпитање и на интересовање за народна и државна питања. Али се оружајте и не примајте ништа од политичке ларме, коју сваки дан слушате и која држи у запту знатан део нашег друштва. Таква политика и права наука искључују се. Осим тога моје је дубоко уверење, да се под нашим политичким приликама нико не може озбиљно бавити и науком и таквом политиком. 24 Наше способности за научни рад. Било би врло интересантно проценити предиспозиције иаших ученика и у опште наших људи за научан рад, и то проучавањем народних особина и на основу искустава, до којих се дошло у научном раду са ученицима. Прва би нас метода навела на питање о интелектуалним и моралним особинама нашега народа и иа то, како се те особине трансФормирају под утицајем полунауке и полукултуре (што је код нас иајчешћи случај), затим под утицајем науке и културе. При том је врло тешко, кашто немогућно одвојити чисте народне особине од оних, које су задобивене утицајем старих и иових култура, историјске прошлости и ранијих прилика и, напослетку, утицајима новијега тешког политичког развитка. Затим, поједине области нашега народа и поједипи крајеви Србије имају својих специФичних особина. Не улазећи у таква детал>на испитивања,

т

ја ћу дгоазо тос!о констатовати неколике особине, које су потребне за горњу процену. Наш народ несумњиво спада у даровитије народе. Код ученика и млађих људи, који се баве о науци, често сам запазио врло добар проматрачки дар. Познато је да тога дара има много код оне доста многобројне класе нангих разумних сељака. Осим тога, већином нриме утисак чисто, као ФотограФска плоча. У томе се нарочито разликујемо од многих странаца виите културе, чија свест као да је превучена масом утврђених и укорењених погледа и традиција. Истина, та наша особина у политичком и социјалном развитку повлачи за собом извесне тешке последице.* 5 Даље, имамо знатних способности за проматрање психолошких и социјалних појава, нарочито имамо психолошког проматрања. Напослетку, у нас има доста духовне еластичности, која се често угаси још у млађим годинама. Нарочито заиадни крајеви нашега народа и Србије одарени су јаком имагинацијом, која, на жалост, иије увек обуздана, већ прелази и у бесилодна маштанија и Фантастична измишљања. | Увек се говорило и писало о бистрини као несумњивој особини нашега народа. Ја мислим да се та особина погрешно схвата. Даље ми се чини, да се том речи морају обухватити две врсте особина. Прва је она наша провербијална бистрина, која се огледа у брзом схватању, у доскакању и прављењу вицева. Та је бистрина махом знак неискоренљиве површности и лакоће духа/ в којом се одликују нарочито извесне породице и извесне груне народа у Шумадији и СтаромВлаху. Даље се код нас под бистрином разуме и довијање, веодто изврдавање н у опште нер;о плитко лукавство, којим се такође поглавито карактеришу извесни крајеви Шумадије и Старог Влаха и које је сасвим површно, кад се упореди с дубоким лукавством извесних крајева Бугарске. На кратко, држим да је наша „бистрина" особина нижег реда, коју не треба мешати с напред поменутим правим и плодним особинама духа. Та бистрина је од користи (или штете) у нашем политичком и практичном животу, а прва врста бистрих људи може се у науци често корисно да употреби за мања научна питања. Знатно утичу на радњу духа извесне моралне особине. Ја ћу поменути само лоше моралне особине, јер су оне, изгледа ми, од већег утицаја на радњу интелекта. Такве су: слаба воља и мала енергија, подвале и помагање неистином или удешавање привидие истине, затим овда онда знатна доза несолидности и несавесности и, напослетку, приличан фонд злобе, пакости и мржње. Те моралне особине, којих и иначе у свету има, код нас су нарочито јаке код извесних сељачких породица и група, код многих варошана и, напослетку, код неких политичара и новинара, који су изашли из тих социјалних група. Неке од тих моралних особина ојачале су угицајем старих култура и ранијег историјског развитка и оне ће иостепено слабити. Изгледа ми да знатно слабе под утицајем солидног образовања и с развитком интелекта. Чини ми се да су неке од њих слабије