Nova iskra

— 187

ЦИГДНИ У СРПСКОМ МДРОДМОМ ВЕРОВ^ЊУ И ПРИПОВЕДР^ЊУ

рби се опходе према Циганима доста човечно. Ако су и Цигани душу носе, рекну Срби бранећи Цигане. Они им удељују милостињу, јер их је проклео Бог да просе. У обичном опхођењу неће чак ни Циганима да их зову већ мајсторима, а Циганке мајсторицама, чиме као хоће да их карактеришу као људе од реда и заната. Понекад и ортакују с Циганима у куповини и продаји стоке Али при свем овом Србин Циганина вечито држи за нижег од себе, сматра га за нечистог и недостојног да живи животом којим Срби живе и да се користи свима српским правима. Никад Србин неће јести хлеба, што га је месила Циганка, нити јела што га је она кувала. Никад неће пити воде из суда из кога је Циганин пре тога пио, јер су Цигани погани. Пре ће Србин пити из суда из кога је локало псето, но из кога је пио Циганин. Отуда скоро и нема случаја да се Србин оженио Циганком, или да је за Циганина пошла Српкиња. 0 изузетцима се говори као о каквоме чуду. Због тога и Цигани пазе те никад неће ни покушати да падну у грешку да Србина опогане. Кад Циганин пије или једе из извесног суда у српској кући, тај се суд иосле најмарљивије опере. Ако у Срба раде Цигани у пољу или у кући, никад не седају да једу заједно, већ се увек Цигани издвајају, те једу и пију обашка, из других судова. Кад Циганин дође у српску сеоску кућу не може сести где хоће, већ се његово место зна, то је завала, где седају и просјаци и сироте кад дођу ради прошње 1 . Цигани су, веле Срби, погани не само с тога што нису крштени, већ и стога што им душа

1 М. Г Б. Мидићевић вели : У сеоској кући меото откуда се налажу дрва на ватру зове се иреклад или завала. Место пак на супрот завади зове се ирочеље. Ирочеље је најод.шчније место у кући, ту обично седа домаћин иди оддичан гост. За заваду ссдају : просјаци, сироте и Цигани. (Кнежевина Србија, стр. 412).

смрди. Негде опет кажу да је Циганин поган јер му је месо кисело, па због тога и смрди 2 . Турци су Цигане вечито сматрали као нечисте, због тога су их, ма да су једне вере, увек нрезирали и искључивали од себе у верском погледу. И Срби их исто тако сматрају. У свету има седамдесет и седам и по вера Цигани су оно пола вере, кажу и Срби исто онако као и Цигани 3 . Цигани су никаква вера, веле још Срби. С тога прости народ никако и не одобрава да Цигани прелазе у православље. Циганин је проклет да буде Циганин, он не може никад бити као ми! Зар Циганин да уђе у цркву и да узима причешће? То је грех! Кад је пак 1892. год. изишла наредба да се Цигани иокрштавају и кад су се многи и крстили, народ је говорио да то неће изаћп на добро, јер да је Бог хтео да и Цигани иду у цркву и узимају причешће, он их не би ни створио Циганима већ Србима! Баш некако у то време поче пропадање винограда у Србији од Филоксере, те је то народ протумачио као Божје проклество, што је поганим Циганима дато причешће 4 .

2 У Турака ое каже: Цшанин је кисела меса (Фараон'н екши ети) за то и смрди. 3 Турци кажу : Фараон јетмиш једи милетен дишари д'р. (Цигани су изван седамдесет и седам народа). Мтаз Тсћегаг забедежио је за Турке да „Па (1Ј8еп1 дие 1е §1оће е84 ћаћНе раг 80Јхап(;е-с1ои2е паИопз е4 <1егше (уеЛтг&сћ гћг ђои1сћоић тШе1), е1 дие 1ез Тгј^апез 1огтеп1; сеЦе {гасПоп". (Соп^гез 1п1;егпа(;1опа1 с1ез Тгас1Шоп8 РориШгез, 1900, стр. 31 — 32.). 4 18 48. г. за време маџарске буне ишди су против Маџара поред Срба из Србије и Цигани. Цигане је предводио њихов харачдија Таса Ивановић. Прича се да су се Срби у Јагодини подазећи у бој причестиди. Цигани, видећи да се Срби причешћују, а мисдећи да причешће чува у боју, замоде Таоу да им одобри да се и они причесте: И ми смо људи, говориди су Цигани, и ми душу носимо, биће добро да се причеотимо. Таса је пак држао да би обесветио причешће кад би га дао Циганима. Не могавши да им не испуни бар привидно жел.у он им рекне да ће им дати причешћа. Наструже пун ђувеч рена па у њега наспе јакога ћесћим сирћета и измеша, за тим нареди да му удази један по један Циганин. Чим који Циганин уђе он му рекне да зине па му пуну ведику кашику рена стрпа у уста и нареди