Nove borbe : roman iz Istre

54 ВИКТОР ЦАР ЕМИН

— А знате ли овуг — прихвати онај од „фа_брике“ и узе својим дубоким, храпавим гласом да пјева неку италијанску, радничку пјесму.

Осјетивши који вјетар у крчми дува помисли Балдо да ће можда бити боље ако се не сврати унутра. Нападе га и мисао, да уопште не иде даље. Код мајке зна од прилике што га чека, а што се тиче оног „сондирања терена“, чини му се да је већ при- лично разабрао, како његов таст нема више ни у планини шта да тражи. још мало, па ће и ту једини тазда бити каџелан, осим ако и њему не покваре по- · сао они од фабрике.

У то изађе из крчме онизак, исушен, нешто погрбљен човјек, одјевен у радничко одијело са широким меканим шеширом на глави.

— Ено једнога! промрмљау себи и замаче на страну. Часком погледа за човјеком, што се међутим брзо изгубио у мраку, а онда, размисливши мало, би ли се вратио кући у град или наставио пут, прихвати ово потоње и удари пут Граброва. |

Високо горе, у бескрајним ведринама, почивало небо и као неизмјерно ноћно око с безбројем својих пламтећих зеница пониквуло ва ове тужне, горске сјене. Шума зашуштала својим хладним, стравичним завијањем, док се ниже у гударама разбијала вјетрина хуком муклим и потресним. Из те мјешавине звукова природе са хиљаду грла одвајали се тамо далеко у самоћи градској изнакажени тонови рђаво научене „Интернационале“. =

1Х.

Он у Граброво, а у лице му налети дим и својим му запахом разби воњ, што га је ширила живина испод издераних кровова напола поваљених стаја. И вал га запљускивао људских гласова, што је допирао из кућерака и колиба, између којих је сада пролазио. Ишао је трудно и споро: нешто оддугаи уморна пута, а нешто од бљузгавице, у коју као да је угазило цијело село. Што даље, то му је и нога дубље грезла, клизала и посртала.