Novi Pazar

100

ос новом, чнји je облик вероватно био последние стешњености терена. изграђена je купола са тамбуром слнпсасте основе у унутраильостн, Оснм таквог спеинфнчног облика - елипсе која je послужила за коиструкцију и тамбура и самог свода куполе, ол значаја je и друга особеност овога простора у унутрашн.ости. То je контннуална аркада на колонетама и конэолама у тамбуру кубета. Порсл основнс конструктнвне функиијс - смањиаање распона свода, овај мотив колонета и аркада имао je и одређену естстску улогу у архитектури унутрашн*г про стора. Утврђено je да су колонете рађсне од пешчара, прсчннка око 16 им, вн сине 1.50 м. Централни део грађевинс био je изражен и у нзвлачсњем утаоннх пиластера који су се у висинн прнслоњених лукова спајали формира јући четирн троугаона фронтона нал којима се дизао тамбур кубета. И ово решен* ннје поновлено на каснијим рашкнм споменицима. Спо.ън>и облик тамбура je осмостран, али са кејелнаким странама и несиметрично постављеним прозорима. што je свс последние унутрашн*г распорела колонета, тако да су чак на две стране прозорн били нэоставл*нн. Троделни олтарски простор, чија je основа разјашњена на основу старих планова и остатака на тсрену, па чак и н*н цслокупни конструктивнн склоп, није међутнм објашњен у евнм поједнностима. То се нарочито односи на сполльи изглел и стилску обраду, прозоре и летал*. Олтарски простор добио je шнрењем прсма истоку, ка апсидама, трапезасту основу, што je последний топографов терена, односно оннх истих услова који су утицали на развој иентралног простора, па н целокупне основе. На нетто старијој Немањиној цркви. чије je архнтсктонско решен* знатно утицало на кониепиију иркве св. Ћорђа, цркви св. Николс код Куршумлије. троделни олтарски простор јс развијен правилно, на правоугаоној основи, као и на касннјој Богородичној иркви у Студенипи. Црква св. Ћорђа je прва грађевииа у средњовековној српској архитектури која има две куле нстовремено саграђенс са остапом грађсвином. Куле су изграђене на запалној странн уз припрату, a њихова виенна ннје утврђсна. мала je вероватно да су оне својом висином достизале. па и налвншавале висину саме куполе. Куле су правилног четвртастог облика у основи, и оно што je ол зиачаја за архитектуру граl>евине, то je да никакав простор између куда над пряпратом на спрату није постојао, Подаии о томе били су сачуванн на самој грађевини. Прнпрата je била завршена јелноставним двоводннм кровом, a између крова прнпратс и кула постоје спеиијално изграђенн капали који су скупљали воду са крова и доводили je до западное фасадное зила и дал* од грађевнне (Један од тих канала налазно се лиректно над иистерном). На крају треба истаћи и нове. из времена откопавања и истраживања, на лазе и податке о порталима грађевнне. Црква je нмала три портата: главнн на западу и два на всстибилима. Натпис о грађењу натазио се по свему судећи на западном порталу. Ол тог портата пронађсни су и лругн лелови. али они не омогућују рскоиструкцију портала у целини. Највише лолатзка нма за реконструкuHjy горн*г дела портата, a највећн број фрагмената пронађен je са завршне, чеоне архиволте. Пронађени су и делови других портала, углавном архиволти ман*г пречника и клесаних умсрмсру.Ови леловн свакако предетављају остатке портата који су били на вестибилима Нссумншво да. се о иркви св. Ћорђа данас. после свих извршених пстраживан»а на тсрену може говорити одређеннје о н*ној архитектури н о н*-