Novi Pazar

што je кол манастира најчешћи случај, она je нмала добру везу са цркаом преко вестнбила. Међутнм, на источној страни непосрелно уз цркау пронађени су остаци веће грађевнне која je, no својој архитектур«, несумн.иво служила као трпезарнја. Изгралња трпезаријс на таквом положају који у потпуности одступа ол уобичајених правила и решења могла ое објаснити и повезати са променама насталим у време краља Драгутина. У то време улаэна куда претворена je у капелу и отворен нови улаз. на месту ланаиньег улаза у манастирскн комплекс. Иако ланашњн улаз. који je реконструисан на основу сачуваннх лелова улаэних врата, потиче из турског периода, нема сумње да je у време крал>а Драгутина улаз био на истоме месту. Положај главног улаза у односу на првобитну трпезарију био je неповољан, па je извршено премештањс. односно изгралња нове трпезаријс на нсточној страни. на месту које je тада било најповољннје за изградњу. Трпезарија из времена краља Драгутина нма заннмл>нво архнтектонско решсње. Г рађевина je «мала нише у подужннм эидовнма и била je засвелена подужним сводом. Трпезарија je. као и суседна просторија кухињс. страдала у пожару, па je затим у турском периоду обновлена. Том приликом у нншама су изграђени камснн бани и за седење. Прел трпезаријом и кухињом налазно се подужно развијсн трем са степеништем којнм се пело на спрат, ол кога су сачувани остаци. И овде, као и на местима других грађевина, конака, приземни делови нису служили за становање, већ je становањс било у просторијама на спрату. Западни део манастирског комплекса био je непово.ъан за развијање как вих већнх грађевнна, С друге стране, овај простор служно je после руше»ьа комплскса претежно у војие сврхс. па су многи елементн грађења том приликом уннштени. Мсђутим. завршна и стражи ван. а овог простора посебно су зкачајиа с обзнром да су на овом делу очуванн делимнчно остаци малтерских подова из XII века. На више места пронађене су плитке јаме различитих облика и величине. а у ссверозападном углу, према налаэима згурс и олова могло се эак ључити да je т>' било место топионице олова у време грађења цркве. Moryhe je ла су и друге јаме и малтерски подови у овоме делу комплекса из времена ралова на изграя>ьи црквене грађевнне. Највећн и најзначајнији објскат у целоме комплексу, црква св. Ћорђа эаузимала je цснтрално место, изграђсна на највишој коти стсновитог тсрсна. Be личина највншег платоа и потребног терема за грађењс цркве имала je иэвесног утицаја на план и решење појединих дедова грађевине. Црква има три основна дела: припрату са кулама, централки простор нал којнм je изграђена купола и олтарски део. Бочно уз централни куполни простор изграђена су два нижа всстибила. Иако припала општем типу јелнобролних ггаЬенина са куполом, црква св. Ћорђа прсдстав.ъа варнјететни облик централке кулолне гррђсвинс са још неразвнјеннм јелноб родним простором. Такаа архнтсктонска концспција оглела се у целокутгном просторном склепу истицањем и ломинатним характером к> г поле у односу на припрату и олтарски простор, и у унутрашњости и у спољњем иэгледу. Купола je нзграђена над правоугаоним простором на уобичајеки кон структивни начин, ослањањем на бочне прислоњене луке, али са многим спецн фичностима које куполу цркве св. Ћорђа чине посебно значајном и јсдинственом у рашкој и целокупној средњовековној архитектури Србије. Над правоугаоном

99