Novi Pazar

39

вно и rmt фортнфикација. Према приступав ним и теже брашсним страна ма утврђеше штите две куле. Као главнн улаз у утврђсње првобнтно je служила Запална капија. Ова капнја je била брањена са две полукружие куле, којс су по свомс облику и положају имале за цил> и контролу прилаза утврђењу, Ова капнја je убрзо после изгралњс утврђења заэидана, Касније je за улаз у утврђсње корншћена Јужна капија у непосредној близини главне куле. За ову капију ce ие може са сигурношћу утврдитн да ли je нстовремена са изградњом утврђења или je макнадко отворена после зазиђавања Западне капије. Стамбени. односно резидениијални, део се налазно у северном сектору утврђсња где су до сада констатовани остапи две веће грађсвине. У подземном делу једне од ових грађевина налазила се цистерна. Културни слој на простору Јужног сектора je очуван у дебљини од 20 cm Знатно дебљи културнн слој 111 хоризонта je очуван на простору западное сек тора, нарочито порея зазндане Западне капије. Овле су откривени трагови више стамбених објеката (остаци малтерннх поднниа и сухозилне основе) грађсних од лаког материала и остаци једне эилаие зградс. скоро квадратне основе, са подрумском просторијом. Из слојева 111 хоризонта потичу бројни палази керамич ког матернјада. металних предмета, оружја и новпа. Захвадујући налазима византнјског новпа. поссбио из затаорених сложена. у могућности смо да настанак утврђења датујемо у хронолошкнм оквирима владе цара Јована II Комнина (1118-1143). Ближе дзтнрање у овоме хронолошком оквнру je могуће лати кроз анализу српско-внзантијскнх сукоба у нрвој половиии XII века. Око 1129 г. Срби напалају. заузимају и рушс византијско утврђсње Рас. Овај догађај би се могао довести у везу са спагьиван>см палисадног утврђења на локалитету Градина, које одговара И хоризонту. Убрзо затим ради учвршћивања својнх позиција у немнрној области Раса. Византијпн веро ватио граде ново, јачс утврђење. Имајући у виду поменуте догађаје изгралњу каменог утврђења на Градини би могли датовати у четврту леиенију XII века.Трајање 111 хоризонта се може оквирно оярелити у временском распону од четврте дспснијс XII века до треће децсније XIII века. Горњу границу трајања хоризонта одређујс латовани слој IV хоризонта, Четврти хоризонт je лефиинсан једним танким слојсм гари н угљенисаног лрвета. који je констатован на свим истраженим површннвмв уз бедеме у ширины од 5-8 м. Да.ъе према унутрашњостн утврђења слој ишчеэавау површинском хумусу. Дуж белема са спо.ъне стране се такође јавља исти слој гари. Изнад овога слоја налазе се већс количиис камена и шута који потиче од обрушенных белсма. На основу овс стратиграфске ситуаинје и појаве слоја гари може се закључнти ла јсутврђењеуништсноу пожару и више није обмав.ьаио. Из слоја IV хоризонта потичу значајни налазн керамичких и бронэаних посула, ору жја и посебмо значајни налази новца краъа Стефана Радослава. које ћемо у дал>см «злагашу посебно обрадитн. Најинтересантнија ситуапија у оквиру истражених површина IV хоризонта откривема je на простору Западног сектора, са унутрашњс стране комплекса зазидаис Западне капије. Ту су откривени остаци јсдног дрвеног објекта, највероватннје надстрешннце прислоњене уз бслсм. Објект je димензија 12 х 3 м. V у нутрашњостн објекта уз бедем открнвена je добро очуваиа neh квадратне основе која у горшем делу прелази у кружни отвор. При врху отвора налазе се