Novi Pazar

- сигурно je ипак, да један део ових гробова припала средњем веку, а да и међу тим гробовима нма и женских и дечјих. Постојс и друге разлике између гробова у цркви и оних у порти, - а све те разлике нису проуэроковане само временским размацима. Неке су последние и самих услова сахрањивања у затвореном простору и напољу, - а иске су свакако реэултат другог статуса покојника, оних сахранених у цркви и оних погребннх у порти. Док су зидане гробнице грађене само у прквн, само у порти се налазе правоугаокн гробовн формнраии од насатице поставлеких камених плеча. Ова позната гробна конструкција налази се на нашем тлу (ако иэузмемо паганске паралеле) -од ранохришћанских времена 1 . Срсћемо je ина раинјим ина хасниЈПМ средњовековним нехрополама у Македонији, Далмаиији и Србији. Питане je да ли су постојале ове гробне конструкције и у ранкјој фаэи постојања цркве светог Петра (три оваква. свакако старнја гроба, пре бих везала за ранохрншћанску ротонду 4 )- Чиненнца je, да су сва три гроба (сигурно средњовековна) ове конструкције (86, 93 и 94) рслативно касннја: најпре из XV века. Покојница у гробу 94 држала je у левој шаин сребрни новчнћ Матије Корвина. Када се упоредс опрсме гробова, у слови сахрањивања, обележаване гробова и прилоэи у гробовима - и слитности и разлике све су карактеристичнији. Гробов и обележени великим к вменим хориэонталним плочама налазе се већом половиком у цркви (5), a мањом у порти (3), с тим да се један од гробова у салашњој порти, налазио вероватно у старом ексонартсксу, - дакле у цркви, па би реалан однос био две трсћннс према једној. Преостале две хоризонталне плоче нађене у порти, са јужнс стране у виенни наоса и олтарехог простора два су суседна гроба: 78 и 79. У гробу 79 сохранен je мушкараи а у тројном гробу 78, - у севсрној половнни жена, а у јужној два детета. По свој прилики ради се о једној породицн, свакако из вишег, богатијег слоја. Стећхе над гробом имела су два гроба у јужном делу цркве (13 аи 23 а), а само јелак напољу (гроб 1), који се налази уз сам ссвсро-западни угао картекса. Док оба стећка у цркви имају облик правоугаоке ниско зассчене пирамиде, jeдини спољни нма облик слемњака. Занимљнво je да je овај облик стећака, редак у средњовековној Србији, представлен на фресцн у Дечанима, на гробљу за странце H KOY HЕСЕ О CKOY ЕНЕА ОРЕ Е СГРА НМ Т . Извесни елсменти опрсме вечне куће јављају ос равномерно и у цркви и у порти. Они су дслови општих обичаја. Поставлю не камена под главу умрлог, стари je обичај, бар за монахе, подвижнике. Код нас je забележен на самом крају XII века. Немаьа, монах Симеон. тражно je пред смрт од Саве да га стави на земљу, на рогоэнну и да му положе камен под главу, да га опреме тако „како Камеи под глазом и мал о je и седам покојника: четири у цркви (21 а, 31 а, 35 аи 36 а), и три у порти (5, 57 и 102), Занимл>иво je, да je у једном случају у порти (гроб 5) - камен под главом имала жена. Стари, свакако још паганскн обичај. - стављања камења око покојника, било у непрекинутом низу, било на одстојањима више или мане прав ил ним, или, најзад, само поједнначно, - установлено je у 78 гробова (што je половина релатнвно боле очуваиих гробова). Камсње се ставља око покојника, нс само када je он био сахранен директно у земљу (32 примера), всћ и када je било констатовано постојане било саидука било дасака око или испод покојннка (46