Novi Pazar
96
АРХИТЕКТОНСКА ИСТРАЖИВАЊА ЂУРЂЕВИХ СТУПОВА У РАСУ
Истражнвања средњовековног манастирског комплекса Ћурђевнх Ступова домела су низ нових података ол значаја за познавањс архитектуре главке грађсвине у комплексу, пркве св. Ћорђа, као и архитектуре манастирскнх грађевина. С обзиром да je испнтнвањсм обухваћен цслокупии манастирски комплекс. откопавање и нстраживање манастирскнх грађсвина значајни су не само за проучавање архитектуре Ћурђевих Ступова. већ и за проучавање средњовековних манастира уопште, њихове органнзацнје, утврђивања, снабдевања волом. диспозиције појелнних грађсвина. Сама црква привлачила јс и ракије пажн>у како својим облицима, тако н због значаја који je имела за архитектуру рашке стнлске групе као једна од првих грађевина овога типа споменнка. Међутим. њенн облици нису били довољно познати нити проучени чему je лопринело и рђаво стање спомсника. Црква je била у рушевинама почетком XX века, а за време Другог светског рата лошло je до даљег рушења грађевнне. Поред рушевнна пркве једини објекат који je био поэнат и под кровом била je капелв краља Драгутина, док од манастираских грађевина на терену није било видних остатака. Остаци ових грађевина били су потпуно прекривени дебел нм слојем шу га и обрушеног камена и на том нетто заравњеном простору, на самом врху истакнутог купастог брега на коме je подигнут манастир, развнјало се лрвећс. Такво je било стање споменнка пре систсматских археолошких н архнтсктонских нстражнван>а која су започета 1960. године од стране Народног музеја у Београлу. У току три године истраживања, од 1960, до 1962, године откривен je и ослобођсн од шута шувсћн број манастирских грађсвина. После преккда од неколико година радовн су наставсьени 1968. године у организации Завода за заштиту споменнка културс у Крагьеву. Од тала па све до данас ралови су иэвођени свахе године, обухватајући поред нстраживања и одговарајуће конзерваторсхо-рестаураторске радове 1 ). Иако сва нстражнван.а на терену нису у потпуности завршена. неки резултати дугоголишњег рада на овоме сломснику заслужу) у да буду посебно истакнути. Утврђивање времена грађења, односно завршетка грађсња односно завршетка грађења цркве несумњиво je јеаан од резултата којн треба истаћн на првом месту, а до ко га се дошло налаженлм делова оригиналног натпнеа о грађењу. Постоји неколико фрагмената криторског натписа који су проналаженн на различитим местима. у комплексу и изван њсга. Један фрагмент je био позкат још пре последњег рата, а десетак година после Ослобођења пребачен je у Народни музеј у Београду. Иако су на лему била исписана слова
Јован Нешковић