Novi Pazar

„ВЕТОГА ГЕОРГНЋи нијс било познато нншта ближе о садржини и месту натписа са којег јс овај фрагмент потицао. За време н страж нвања 1968. до 1971. го* дине пронађено je још нсколико фрагмената за које je утврђсно да су сви припадали истоме натпису. Натпис je клесан на плочи од камена пешчара, а сачуаани деловн омогућили су да се реконструишс њихов првобитни положај и утвраи место где се натпис налаэно 2 ). Иако je рсконструкцијом утврђено место појединих фрагмената у натпису, нијс могућа рсконструкцнја целог натпнеа, јер иски кључнн дслови за читање текста недостају. Плоча на којој je натпис клесан наглела да je најпрс страдала у пожару, а затнм разбијена у комадс, тако да су миога слова, па и појединн деловн могли да се униште неповратно. Срећна je околност да je сачуван заэршни део натпнеа на коме се палаэи уклесана година - 1171,. што ie несумњиво година завршетка грађења цркве. На основу сачуваних фрагмената утврђено je да се патпне налазно на западном порталу цркве и то у лунети, тимпанону портала. Натпис je клесан у 4 рела прнблнчно једнаке величине, лок су слова нејелнака и нсујелначена. Посебну пажњу побуђује свакако почетак натпнеа са очуваним словима нспред речи „ЖОУП A“. Нејасно je и читање слова у трсћсм реду, тако да се са сигурношћу не може тврдктн да ли су слова „НЕМА” део имена „Неман,а 1 * нлн неке друге речи ко]а се. завнено од формулаиије натпнеа, могла налазитн на томе месту. Док јс времс грађења цркве на raj начни утврђено, времен обим рушења нису тако прецнзно одређенн. Изаесно je да je до всћег рушен=а дошло крајем XVII века у време аустрнјско-турскнх ратова. Да је манастнр Ћурђевн Ступовн тала стралао свелочи сачуванк текст којнм су црквене власти ннтсрвеннсале ход турских власти да се спречи олношење камена са Ћурђевнх Ступова ради зилала тврђаве у Новом Паэару. Овај докуменат односн се на годику 1 722, 3 ). Ина црквн, а посебно на остаиима манастнрскнх грађевина нма трагова горења. Могу he je да je после напуштања макастира крајем XVII века манастнр стралао у већсм пожару који je уништио зграде за становање, а свакако да су и иски делови цркве тада били обрушени. Будући да je манастнр од тала, у XVIII н XIX веку био напуштен и да je повремено на томе месту стацноннрана војска, као и да су вођснс борбе за овај стратегијски повол»ан положај. н црква и манастирске грађевине после напуштања и првог рушења крајсм XVII века падали су у сае веће рушевнне. Према недовољно прецнзннм подалима лутописаца који су среднном XIX века посетили Ћурђсве Ступове, црква je давала утнеак очуваиог објекта, аяи кзглела да куле нису биле сачуваие, док je купола изгледа у то вртеме била очувана 4 ). Истина, уиутрашње колонете у тамбуру куполе биле су пале, што се да закључити према угрсбаним запнеима на фрескама иза колонета, из XIX века, који су се могли испнеати јелино после рушегьа колонета. Утврђивање Турака на Ћурђевим Ступовима и борбе које су затнм уследиле 1912. године када je турскн војнн положај био тучен артиљернјом, били су узроци даљем рушењу споменика 5 ). С обзнром да борбе нису дуто трајале, мо* гуће je да je објекат био поштеђен већег рушен, а. За сала, међутим, није npoнађена ннјсдна фотографија објекта старија од 1912. године, на основу које би ce прсиизније утврдило колики je био обим рушења те године. Прва и релатиано богата фотодокументација прнказује стање цркве и комплекса из касннјег времена, између 1912. и 1941. године. Она документацнја значајна je и због тога што показујс обим најновијег рушења 1941. године. Те године, за врме окупа-

97