Novi Pazar
Врсеницама код Сјенице. 17 Први владари из династије Немањића, чији je родоначелник Стефан Немања, оснивач независне српске државе, имали су своје престонице у рашком крају, где су подигли и бројне задужбине како у долинама Рашке и Лима, тако и на простору њихових сливова. Столно место Рашке тј. Србије везано je за овај крај све до ступања краља Милутина на српски престо. Србија je гада представљала велесилу и за европске појмове, па су у том смислу ови крајеви одиграли важну историјску, политичку, али и културноисторијску улогу Доласком Турака у Европу решена je судбина народа и држава на Балкану. Византија je била сасвим изнурена и неспособна да се бори, Бугарска je била растрзана унутрашњим растројством, Србија се после смрти цара Душана почела распадати, а иста судбина je крајем 15. века задесила и Босну. Насупрот њима, Турска je била млада и снажна држава са добро организованом и дисциплинованом војском зад ој сном верским фанатизмом. Турска победа на Марици (1371) један je од најважнијих догађаја у историји Балканског полуострва. Јужни крајеви Душанове царевине поехали су вазалне територије турског султана, са обавезом да са својом војском помажу султану у ратним походима и да плаћају данак. Хаос и анархија који су владали у српским земљама омогућили су лако продирање Турака. Док су Балшићи грабили остатке Урошеве царевине и Вукашинових земаља, Турци су 13 85. године преко Македониј е брзо дошли до границе Балшићевих земаља и покорили целу Балшићеву државу пре боја на Косову. 18 Његову земљу дали су албанском властелину и своме вазалу Леки Дукађину. Независност на Балкану имали су joui само кнез Лазар, Вук Бранковић и Босна. 19 Османлије су 1395. године освојили Зету и све земље Балшића између приморја и државе Вука Бранковића, до границе Хума тј. предео око Зете и Мораче и горших токова Таре и Лима. Дубровчани 28. марта 1396. године пишу „поштеному пријатељу кадији у Глухавици", који je тражио да само њему плаћају царину ида само преко Глухавице пролазе трговци. 2 " Путеви између Србије и Дубровника се већ 1399. године налазе у рукама Турака. Вук Бранковић je изгубио власт крајем 1394. или почетком 1395. године, шегови поседи су дати Стефану Лазаревићу, а Турци су задржали градове Звечан и
17 Д. Премовић-Алексић, Настанак града Сјенице, Новопазарски зборник 19/1995, 89-101.
18 Стојан Новаковић, Срби и Турци XIV иXV века, Историјске студије о првим борбама с најездом турском пре и после боја на Косову, друге издање, Београд 1933,243.
19 Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk, postanaki upravna podela , Sarajevo 1959, 19. 20 Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, Београд-С.Карловци 1929, 217.
71
ИСТОРШАТ ТЕРИТОРШАЛНО-АДМИНИСТРАТИВНЕ...
40/2017