Novi Pazar
Јелеч. 21 Почетком 1402. године Вукови наследници су успели да поврате део својих поседа на Косову, део Полимља, сјенички крај и Брсково. 22 Сматра се да je долина Рашке дефинитивно покорена 1455. године када je извршен први турски попис овог краја, који je тада припадао области Бранковића, а од тада хасу Иса-бега Исхаковића. Вукова облает je за Турке имала изванредан стратешки положај за даља освајања. Под посебним режимом према Турцима, ова облает je остала и после обнављања деспотовине 1444. године. У турским рукама су и даље Звечан, Јелеч и Глухавица, у којој већ 1451. године има настањених Турака. 23 Од 1392. па све до пада Новог Брда 1455. године у области Бранковића je постојала двојна српско-турска управа, о чему говоре и први званични пописи те области. Турци су најкасније за време султана Мехмеда I (14131421) и Мурата II (1421-1451) почели да врше пописе својих поседа на Балканском полуострву. Међутим, пописи Крајишта Иса-бега Исхаковића и Области Бранковића из 1455. године сматрају се најстаријим турским пописима наших области. Ранијих пописа нема, јер су до пада Новог Брда турски поседи били незнатни и сводили су се само на мање оазе око тврђава и саобраћајница. У детальном попису из 1453/5. године уписани су само царски хасови у вилајету Звечану (мајдан Ржане и село Мургуле), хасови беглербега у вилајету Јелечу (Глухавица са шест села), у Вуковој области десет села и хасови у Никшићима. 24 Пре коначног пада под турску власт целе Србије (1459) и Босне (1463), освојене области су биле организоване као крајиште и то je била прва организована турска облает у југословенским землъама. 25 Мали градови, односно тврђаве и њихова подручја увек се помињу као вилајети. 26 Крајиште Иса-бега Исхаковића заузимало je стратешки правац Скоплъе-Тетово преко Косова и Санџака ка Сарајеву. Вероватно онако како су та подручја и освајана, непосредно после тога била су у војничком и економском погледу и организована, а турске катастарске књиге представљају поуздану разноврсну и конкретну веродостојну грађу заизучавање друштвене и економске историје Отоманске царевине и посебно сваке пописане области. Пре турских освајања у Србији, основна територијалнај единица била
21 Стојан Новаковић, Срби и Турци XIV иXV века, Историјскле студије о првим борбама с најездом турском пре и после боја на Косову, друго издање, Београд 1933, 249-251; Михаиле Динић, Српске земље у средњем веку, Београд 1978, 173.
22 Ј. Калић, Велики преокрет, Историја српског народа 11, Београд 1982, 64.
23 Михаиле, Динић, Српске земље, 176.
24 Hazim Šabanović, Krajište Isa-bega Ishakovića - zbirni katastarski popis iz 1455. godine (даље: Крајиште), Sarajevo 1964, LVI.
25 Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk. Sarajevo 1959, 25.
26 M.Tayyib Gökbilgin, Ajalet Rumelija (popis sandžaka i gradova na početku vladavine Sulejmana Veličanstvenog, превод H. Šabanović, Prilozi za orijentalnu filologiju AT 7ХШ/1966-67, Sarajevo 1970, 307-308
72
40/2017
Драгица Премовић Алексић