O demokratiji u Americi. Sv. 1

102

је већа, а власт бирача мања; дух је општински неразбуђенији п слабији. :

Те се разлике почињу опажати у држави Њујорку; ту Пенсилванији су већ врло приметне; али даље Ек северовападу мање падају у очи. Већина исељеника који оснивају државе на северозападу долазе из Нове Енглеске, п преносе административне обичаје из старе постојбине у нову. Општина државе Охијо у многоме је подобна општини у Масахуседу.

Ми смо видели да сеу Масахусецу начело јавне -администрације налази у општини, Општина је огњиште у које се стичу интереси и наклоности људи. Алп то се стање ствари све више мења што се више силази к државама где је просвета мање распрострта, и где по томе општина, мање познаје своје праве користи и ин_ тересе п мање пма способних људи за управу. Што се дакле државе више удаљују од Нове Енглеске, то општинска управа и општински живот све више прелазе

1 За подробности види: Тће Неуед зеафшћез државе Њујорка, у 1. делу, гл, ХЛ, под насловом: О: ће ролегв, Фшћез ага рмуџЏевез об бола. О правима, обавезностима п привилегијама општина, св. [. стр. 886—864.

Види збирку под насловом; вез ој Еће Талу5 01 Репеуаша , речи Аззеззота, СоПесћот5, Сопзђађјез Отегзеетв, ог (ће роог. Оирегуог об Малауз. И у збирки: Асб5 ој а сепега] павиге об (ће зтабе ој Оћо, закон од 25. Фебруара 1884. односно општина, стр. 419, За тим поједине наредбе односеће се на разне општинске званичнике, као: Толпзћр 5 сјегке, Ттизбеез, Оуегзвета о «ће роог, Кепсе — Улепек5, Арртајзета об рторгу, Толмпоћрз 'Ттеазштег, Оопзбађјез, ирегујвог5 о ћелау5.

пина