O demokratiji u Americi. Sv. 1

104 _ ћ

Савевним Државама. Та се начела разно примењују; она, према месту, имају више или мање последица; али у основи су свуда једна иста. Закони се разликују, њихов се облик мења, али их један исти дух оживљава.

Општина и срез нису свуда устројени по једном истом качину; но може се рећи да њихово устројство свуда почива на, идеји: да је сваки најбољи судија онога, што се тиче само њега, и даје најспособнији да подмири своје приватне потребе. По томе општина, п срез дужни су бринути се о својим засебним интересима. Држава влада а не управља. Од овога начела има пзузетака, али нема њему противнога.

Прва последица те науке била је да се становницима да право да сами блрају среске и општинске званичнике, или бар да се исти бирају покључно међу њима.

(О тога што се административни званичници свуда бирају, и што се пре рока за који су избрани не могу збацати са звања, хијераркија се нигде није могла увести, те тако има готово толико независних званичника, колико и звања. Административна је власт подељена међу врло многим особама.

Због тога пак што административна хијераркија, нигде не постоји, што се административни званичници бирају и што се не могу збацити пре истека рока за који су избрани, било је нужно да се више или мање

уведу судови у администрацију. Отуда је опет произашао |

систем новчане казне којом судови приморавају мања административна тела и њихове представнике да се повинују законима. Тај се систем налази од једнога краја, Савеза до другога.

У осталом, оне судије које казне административне преступе, немају права у свима државама да лично врше административне послове.

Англо-Американци су поцрпли установу примирителних судија из једнога општег извора; она се налази

пића етен ===