O demokratiji u Americi. Sv. 1

106

чајевима, они образују неки род апелационог суда за решење спорова: У њој се судске казне употребљују

повати, продавати п прптежавати, треба да имају устав; а законодавна скупштина даје такав устав само по саслушању мњења ретгената. Држава сваке тодине даје колежима и академијама пнтересе од новца једног особеног фонда образованог у цељи изазивања паука. Тај новац раздају регенти. Види гл. ХУ.

јавна настава, Кеулзед зтабшез, св, [. стр, 455.

Комисари јавних школа дужни су подносити сваке тодине главном школском надзорнику извешће о стању

школа. 14. стр. 488.

Подобно тодишње извешће даје се државном ста-

решини о броју п стању убогих. 14. стр, 631.

! Кад неки држи да је повређен у своме праву извесним делима школеких компсара (то су општински званичници), он може апеловати на надзорника основних школа, који решава у последњем степену. Кеу1зед зђабијез, св. 1. стр. 487.

У законима државе Њујорка налазе се овде онде наредбе подобне онима које наведох као примере. Али ти су покушаји централизације у опште слаби п готово јалови. Овлашћујући велике државне званичнике да надзиравају п управљају ниже, не дају им права да их могу награђивати или казнити, Један писти човек није готово никад овлашћен да издаје налоге п да казни за неповорност, он дакле има, право да заповеда, али не да изнуђава покорност.

Године 1830, тужаше се надзорник школа, у своме водшшњем пзвешћу законодавној скупштини, да му више школских комисара нису поднели рачуне које су му требали поднети, ма да их је он опоменуо. „Ако се то повтори, додаде он, ја ћу бити принуђен да их, по прописима закона, тужам надлежним судовима, “

зе