O demokratiji u Americi. Sv. 1

5 109

што се сенаторима даје пуномоћије на дуже време него представницима. Други ретво остају у дужности више год једне године; први остају обично две или три.

Давши сенаторима повластицу да буду избирани на више година, пи обнављајући их почесно, закон се постарао да одржи међу законодавцима језгро људи који су већ вични пословима, и који могу корисно утицати на новодоштавше.

Раздељењем законодавнога тела у две гране, Американци нису дакле хтели да образују једну наследну а другу изборну свупштину; они нису желили да од једне начине племићско тело, а од друге представника, демократије; њихова цељ исто тако није била да прва постане потпора, власти, а другој да остану интереси и страсти народа. |

Једине користи које даје садашње устројство двају дома у Савезним Државама састоје се у томе што је законодавна сила раздељена, и тим начином 'оспорен покрет политичких скупштина, и што је образован але„лациони суд за преглед закона. 7

Време и искуство показали су Амераканцима да је подела законодавне власти, и с тима само користима, преко нужна. Између свију савезних република, Пен«илванија, је једина која је у почетку покушала да установи само једну скупштину. И сам Франклин, наведен логичним последицама начела народнога, суверенства, помагао је ту ствар. Али на скоро за тим бише при· нуђени да промену закон и да установе два дома. Начело поделе законодавне власти доби тако последњи благослов; оно се дакле у будуће може сматрати за Дожазану истину. Та теорија, коју старе републике скоро и не познаваху, уведена у свет готово случајно, као и већина великих истина, непризната од многих садашњих народа, прешла је на послетку као начело у подитичку науку нашега доба,