O demokratiji u Americi. Sv. 1

112

да, као што је издавање општих закона и одношајт народа са странцима,

Други опет интереси шпецијални су извезним дело вима народа, као што су н. пр. општинска предузећа.

Кад се усредсреди или централизира у једно псто

место или у једну исту руку власт која управља општим интересима народа, онда се обравује оно што је зовем централизација владе.

Кад се пак на исти начин усредсреди или сједини

власт која управља засебним интересима појединих делова народа, онда се образује управна или административна центрадизација, као што је ја називам,

Та се два рода централизације мешају у. нечему један с другим. Али кад се узму у цедини предмети. који нарочито спадају у круг сваког рода, онда се онп могу лако распознати.

Лако је појмити да централизација владе добија, грдну силу кад се споји с административном централи– зацијом. Она на тај начин навикава људе да се потпуно п непрестано одричу своје воље; да се покоравају туђој вољи не један пут и у једноме, него у свему п сваки дан. Она их тада не само укроћава силом, него: их још задобива и обичајима; она пх најпре усамљује, „па их за тим счепава једног по једног у општој маси.

Та се два рода централизације узајамно потпомажу, они један другог привдаче; али ја не могу дф верујем да су они нераздвојни.

Под Лудвиком ХТУ, у Француској је била највећа: централпзација владе-која се може замисанти, јер тада један исти човек пздаваше опште законе и имађаше власт да их тумачи, лредстављаше Француску споља п рађаше у њено име. Ја сам држава, говораше он; имао је право тако говорити,

Међу тим, под Лудвиком ХЛУ беше много мање административне или управне централизације него данас.

Пиј