O demokratiji u Americi. Sv. 1

118

У наше доба видимо једну силу, Енглеску, у ко– Јој је централизација владе дигнута на врло висок ступањ; у њој се чини да се држава покреће као један човек; она по својој вољи подиже грдне масе, скупља. и пренаша куда хоће своју силу.

Енглеска, која је ва последњих педесет година, учивила тако велике ствари, нема административне централизације. Што се мене тиче, ја не могу да, замисдим да један народ може живети, а још мање напредовати, без јаке централизације владе.

Али ја мислим да је административна централиза-– ција удесна само за то да раслаби народе који јој се потчињавају, јер она непрестано тежи да смањи и угуши. општински дух. Она истина може у даном тренутку, и извесном месту, да скупи све силе којима народ може располатати, али она шкоди препроизвођењу сила. Она чини да народ у борби побеђује, али му у дужем времену смањује силу. Она дакле може много. принети магновеној величини једнога човека, али не трајашној, срећи народа.

Кад год се каже да држава не може да, ради за то што нема централизације, онда се готово увек говори, н ако се то не зна, о дентрализацији владе. Немачко. дарство, кажу, није се никад могло користити свима. својим могућим силама. Ја се с тим слажем. Али за, штог За то што у њему народна сила никад није била централизирана; што држава никад није могла, изнудити покорност својим општим законима; што су раздвојени. делови тога ведикога тела, увек имали право или могућност да одреку своје суделање притежаоцима опште: власти и у самим оним стварима које се тицаху свију грађана; другим речма, што влада, не беше централизирана. То се исто може приметити а за средњи век све беде свудалнога друштва пропзишле су отуд ошта.

0 ДЕМОЕРАТИЈИ У АМЕРПЦИ, 8