O demokratiji u Americi. Sv. 1

120 дивље, али пуне снаге; живота, пунога догађаја, али тако исто пунога покрета пи усиљавања.

У осталом, ја ћу одобрити, ако се хоће, да би села и срезови Савезних Држава имали већу корист кад би њима управљала централна власт која би била удаљена, од њих п која би им остала страна, него званичници . узети из њихове средине. Ја ћу признати, ако се захтева, да би у Америци било више сигурности и да би

влада у њиховим општинским буџетима, и, пошто је показао образац окружног француског бупета, додаје: „благодарећи централизацији, дивном створу једнога, великога човека, у општинским буџетима, с једног краја краљевства на други, у буџетима великих вароша као и најмањих општина, има толико исто реда

и метода.“ Ја се за иста дивим томе резултату; али“

видим да је већина тих француских општина, у којих је рачуноводство тако савршено, огрезла у незнању својих правих интереса, и одана тако непобедној немарности, да је у њима друштвени живот подобнији биљном него људском. ( друге опет стране, ја видим у тим истим американским општинама, у којих бумети нису направљени по методичким .· плановима, а још мање по једној истој форми, просвећено, радно, предузимљиво становништво; ја у њима видим друштво увек у послу. То ме позорје удивљава; јер у мојим је очима главна цељ добре владе да пропзведе благо„стање у народу, а не да у беди истога уведе известан поредак, Ја се дакле пптам, дал се не би могло приписати једном истом узроку благостање американске општине и привидан неред њезиних финансија, и бедно стање француске општине и савршенство њезинога буџета. У сваком случају, ја се бојим добра које је скопчано с толиким злима, а лако се утешавам за зло које се надокнађава толиким добром.

ад