O demokratiji u Americi. Sv. 1

168

Пре но што се приступи испитивању апсолутне доброте изборнога система, има дакле увек да се реши једно претходно питање, то јест да се савна да ли геотрафски положај, закони, обичаји, нарави п мњења, народа у који хоћеју да га уведу дозвољавају да се постави слаба и зависна извршна власт; јер хтети у

исто време да државни представник има велику власт.

и да буде биран, значи, по моме мишљењу, пзразити две противне воље. Што се мене тиче, ја познајем само једно средство којим се наследна краљевска власт може предтворити у изборну власт: треба сузити круг њезинога делања, смањивати поступно њезина преимућства, п навикавати народ мало по мало да живи бев њезине помоћи. Али о томе се јевропски републиканци не брину. Како многи од њих мрзе тиранију само за то што су изложени њезиним строгостима, то их величина извршне власти не вређа; онн нападају само њезин извор, а не виде уску свезу која веже те две ствари.

Још се нико није нашао који би изложио своју част и свој живот да постане председник Савезних Држава, јер председник пма само привремену, ограничену и зависну власт. Срећа би морала да уложи у пгру преко" мерну награду те да би се на боришту појавили очајнички играчи. Ни један кандидат није до сада могао да пропзведе у своју корист живе спмпатије пи опасне популарне страсти. Узрог је томе прост: дошав на чело владе, он не може да да својим пријатељима ни много богатства, ни много славе, и његово је утицање у држави сувише слабо да би странке виделе свој успех или своју пропаст у његовом узвишењу на власт.

Наследне монархије имају једну велику превагу: будући да је приватни интерес једне Фамилије непрестано п тесно везан с ивтересом државе, то нема ни једног тренутка у коме би овај последњи био остављен

паре