O demokratiji u Americi. Sv. 1

169

самоме себи. Ја не знам да ли се у тим монархијама боље врше послови него у државама друге Форме; али бар увек има неко ко се о њима брине, добро иди рђаво, према својој способности.

На против, у изборним државама, кад се избор приближи и много пре но што наступи, управни се точкови окрећу готово сами од себе. Нема сумње да се закони могу тако удесити да се избор сврши брзо и од једанпут, и да место извршне власти не остане никад празно; али, ма шта се радило, празноћа постоји у духовима поред свију законодавчевих усиљавања.

Кад се избор приближи, глава извршне власти мисли само о борби која се спрема: она више нема будућности; она не може ништа да предузима пи продужава млако оно што ће можда неки други свршити. „ја сам тако близу тренутка кад ћу престати да вршим дужност, писаше председник Џеферсон 21. Јануара, 1809 (на шест недеља пре избора), да учествујем у пословима само изјавом свога мњења, Чини ми се да је право да оставим моме наследнику да предузме мере које ће имати да извршује и за које ће бпти одговоран.“

Народ, са своје стране, упр'о је, очи само на избор, и занима се само њим.

Што је пространије место које извршна власт заузима у управи државних послова, што је њезино обично делање веће и нужније, тим је тако стање ствари опасније. У народа који је навикнут да њим влада извршна власт, а још више да га она управља, избор би морао произвести велику забуну.

У Савезним Државама, делање извршне власти може се смањити без рђавих последица, јер је оно слабо и ограничено,

Кад је старешина владе изборан, онда спољна и унутарња народна политика није скоро никад стална. У томе је један од главних недостатака тога система.