O demokratiji u Americi. Sv. 1

| 179

пут изберу свога првога званичника, одузели би им најбоље средство да унапреде државу или да је спасу. Тим би се, у осталом, дошло до чудноватог и противравумног резултата да би човек био искључен из управе баш у оно време кад би доказао да је способан да добро управља.

Та су узроци, без сумње, јаки; међутим, да лим се не би могли противставити још јачиг

Оплетке и подмићивање природни су недостатци изборних влада. Али кад државни старешина може бити избран више пута, ти се недостатци безгранично распростиру и доводе у опасност и сам опстанак земље. Кад прост кандидат хоће да дође до цељи сплеткарењем, он може интригирати само у ограниченом простору. На против, кад сам државни старешина зажели да дође до нечега, он употреби за свој сопствени рачун силу владе.

У првом случају, само један човек интригира и подмићује са својим слабим средствима; у другом то чини сама држава са својим неизмерним средствима.

Прост грађанин који употребљује осудљиве сплетке да дође до власти, може шкодити јавном благостању само посредним начином ; али кад представник извршне власти сиђе у бориште, онда брига о управи постаје за њ споредна, а његов избор главна ствар. Договарања п закони за њега више нису ништа друго него комбинације тичуће се избора; звања постају награда за учињене услуге, не народу, већ његовом старешини. Ало влада баш и не ради увек против земаљског интереса, она му бар не служи више. Међутим она постоји само за то да служи том интересу.

Немогућно је да човек посматра обични ток послова у Савезним Државама, а да не примети да жеља, за новим избором влада мислима председниковим ; да сва политика његове управе тежи тој тачци ; да се нај-

12%