O demokratiji u Americi. Sv. 1

190 6

мањи његови поступци удешавају према томе предмету; и да, нарочито, лични интерес заузима у његовом духу све више и више место општег интереса што се тренутак кризе више приближава.

Начело по коме се иста особа може више пута једно за другим избрати чини дакле да се подмитљиви уплив избраних влада више распростире п постаје опаснији. Оно тежи да поквари политички морал народа, п да замени патриотизам вештином. |

У Америци, оно још више шкоди изворима народнога живота.

Свака влада носи у себи по један природни недостатак који је скопчан са самим начелом њезпнога живота, пи законодавчева способност састоји се у томе да га добро позна. Држава може победити многе рђаве законе, п често се претерује зло које они чине, Али сваки закон кога се дејство састоји у развијању те смртне клице мора, с временом, постати убитачан, ма да се његова рђава дејства ве опажају одмах.

Упропашћујуће начело у апсолутним (неограниченим) монархијама јесте безранично п противравумно раширење краљевске власти. Мера којом би се укинуле претеге које је устав поставио тој власти била би дакле радикално рђава, и ако сењезина дејства не би за дуго осетила.

Тако псто, у земљама где демократија влада пи где народ непрестано привлачи себи све, закони који чине његово делање све бржим : неоспорнијим управљени су непосредно против владиног живота.

Највећа заслуга американских законодаваца у томе је што су јасно увидели ту истину и што су имали храбрости да је уведу у живот. “

Они појмише да осем народа ваљаше да постоје извесне власти које не треба да буду са свим независне од њега, али које би у своме кругу биле толпко

но пре -=-- (-=–-ђнне ин