O demokratiji u Americi. Sv. 1

181

слободне да би се, при свем том што би морале да се покоравају непрестаноме руковођењу већине, могле 60рити против њезиних ћуди и не пристати на њезина, опасна захтевања.

У тој цељи, они скупише сву извршну народну власт само у једну руку; дадоше председнику велика преимућства, п наоружаше га вето-м, да би се могао одупрети законодавној скупштини кад би покушала да прекорачи круг својих права.

Али уводењем начела да се председник може и по други пут избрати, онп су у неколико поништили своје дело. Они су дали председнику велику власт, а одузели су му вољу да је употреби.

Кад председник не могаше да буде избран ваше од један пут, он не беше независан од народа, јер не престгјаше бити одговоран према њему; али му наклоност народа не беше тако нужна да би се морао у свему покоравати његовој вољи.

Сад пак кад може да буде избран више пута, председник Савезних Држава није ништа друго него згодно оруђе у рукама већине (и то је истина нарочито у наше доба кад политички морал слаби и кад велики карактери ишчезавају). Он воли оно што она вољи и мрзи оно што она мрзи; онје на услузи њезине воље; он предусреће њезине жалбе, пи покорава се и најмањим њезиним жељама: законодавци су хтели да јој он предњачи а он је прати.

И тако, да не би лишили државу талената једнога човека, они су учинили те таленте готово неполезним; а да би себи осигурали помоћ за изванредне прилике, изложили су земљу сватдашњим опасностима.