O demokratiji u Americi. Sv. 1

188

шћу такога предметар Како је могућно представити ствар јасно, а у кратко говорити»

Ја не ласкам себи да сам избего те разне опасности. Обични ће људи наћи да су моја разлагања и сувише дугачка ; законозналци ће мислити да су сувише кратка. Али у томе баш и јесте незгода која је скопчана с мојим предметом у опште, и са шпецијалним предметом о коме сад говорим.

Мајвећа тегоба не беше у томе да се сазна како би се образовала савезна влада, него како би се изнудила покорност њезиним законима.

Владе, у опште, имају само два средства којима, могу да савладају отпоре које им чине држављани: материјадну силу коју налазе у себи самима, и моралну силу коју им дају судске пресуде.

Влада која би само ратом пена покорност својим законима била би врло близу своје пропасти. Вероватно је да би јој се догодило једно од овога двога;: ако би била слаба и умерена, она би употребљавала силу само у крајњем случају, и пропуштала би гомиле појединих непокорности; тада би држава мало по мало пала у анаркију.

Ако би била дрска пи силна, она би сваки дан чинила насиља, и за кратко би се време изродила у чист војнички деспотизам. Њезин рад и њезин нерад били би једнако шкодљиви по грађане.

Главна цељ правосуђа јесте да идеју насиља, замени идејом права; да постави посреднике из међу владе и употребе материјалне силе.

Сила мњења, коју су људи у опште дали посредовању судова, чудновата је ствар. Та је сила тако велика да. се још и онда придаје судској форми кад ствар више не постоји; она даје сенки тело.

Морална сила коју имају судови чини употребу